Због орканских ветрова, ледолома и мећава из последњег месеца уништено је 18.000 хектара шума само у областима Монтана, Враца и Видин, јавиле су јавне шумарске службе из тог региона. Ради рашчишћавања терена од последица елементарних непогода у наредне две године биће обављена интензивна сеча. Поред срушеног, уклониће се и здраво дрвеће зато што када стабла буду проређена, сама падају, тврде стручњаци из Министарства пољопривреде. Мера забране извоза дрвеног материјала, макар и за период од само три месеца, изазива јак револт код трговаца и извозника. Они су већ ступили у протесте са захтевом да ова забрана буде укинута што је могуће скорије. Они се образлажу тиме да ће због обустављене сече у том периоду без посла остати око 8 хиљада радника. Није искључено да преко 100 компанија из тог сектора банкротира док траје мораторијум, а још 800 претрпи индиректну штету. Представници бизниса су израчунали да се услед уведене забране у државну касу неће улити око 15 млн евра, који би они платили за коришћење услуга транспорта, лука, шумских газдинстава.
„Према подацима извозника дрвеног материјала, свега 16 одсто резане грађе из бугарских шума иде у иностранство - каже Димитар Николов, који је већ закључио уговоре о редовним испорукама дрвеног материјала у Турску. - Тај мораторијум изазива не само етничке него и социјалне тензије. Нико из Одбора за пољопривреду и шумарство није закорачио у шуму да би видео како тамо раде припадници најсиромашнијег слоја друштва. Како ће обустављање сече утицати на дивљу сечу, питамо ми из бранше извозника. Питање је конкретно, до сада нико није доказао да је неко између наших колега починио незаконите радње у вези са извозом дрвеног материјала. Издато је међутим 1.500 казнених налога лицима која се реално баве незаконитом сечом. Ти људи нису у нашој бранши, нису ни наши добављачи. Сада морамо да отпустимо велики број радника. Прекидамо уговоре са Грчком и Турском. Док овај мораторијум траје, из ових земаља ће наћи друге контрагенте.“
„Није ред да се у земљи добија толико дрвеног материјала, а да извозници јуре само профит – каже еколог Андреј Ковачев из Удружења „Прозирне планине“. - Одвешћу вас у парк природе Булгарка и показаћу вам како су под изговором санитарне сече посечене старе шуме које не би требало дирати, али до овог тренутка нико у Бугарској није осуђен за дивљу сечу. Али од 2005. г. наовамо незаконита сеча све више узима маха. На ваше аргументе да су шуме обновљиви ресурс и да се сваке године на природан начин обнавља на милионе кубних метара, постоји контрааргумент – колико година мислите да је потребно за обнављање вековних шума, у које би најрадије похрлили шумски секачи.“
Превела: Ана Андрејева
Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..
Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..
Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..
Роми данас обележавају Василицу, познату и као Васиљевдан или Банго Васил (у преводу „Хроми Василије“), која се назива и ромском Новом годином, саопштено..