Због орканских ветрова, ледолома и мећава из последњег месеца уништено је 18.000 хектара шума само у областима Монтана, Враца и Видин, јавиле су јавне шумарске службе из тог региона. Ради рашчишћавања терена од последица елементарних непогода у наредне две године биће обављена интензивна сеча. Поред срушеног, уклониће се и здраво дрвеће зато што када стабла буду проређена, сама падају, тврде стручњаци из Министарства пољопривреде. Мера забране извоза дрвеног материјала, макар и за период од само три месеца, изазива јак револт код трговаца и извозника. Они су већ ступили у протесте са захтевом да ова забрана буде укинута што је могуће скорије. Они се образлажу тиме да ће због обустављене сече у том периоду без посла остати око 8 хиљада радника. Није искључено да преко 100 компанија из тог сектора банкротира док траје мораторијум, а још 800 претрпи индиректну штету. Представници бизниса су израчунали да се услед уведене забране у државну касу неће улити око 15 млн евра, који би они платили за коришћење услуга транспорта, лука, шумских газдинстава.
„Према подацима извозника дрвеног материјала, свега 16 одсто резане грађе из бугарских шума иде у иностранство - каже Димитар Николов, који је већ закључио уговоре о редовним испорукама дрвеног материјала у Турску. - Тај мораторијум изазива не само етничке него и социјалне тензије. Нико из Одбора за пољопривреду и шумарство није закорачио у шуму да би видео како тамо раде припадници најсиромашнијег слоја друштва. Како ће обустављање сече утицати на дивљу сечу, питамо ми из бранше извозника. Питање је конкретно, до сада нико није доказао да је неко између наших колега починио незаконите радње у вези са извозом дрвеног материјала. Издато је међутим 1.500 казнених налога лицима која се реално баве незаконитом сечом. Ти људи нису у нашој бранши, нису ни наши добављачи. Сада морамо да отпустимо велики број радника. Прекидамо уговоре са Грчком и Турском. Док овај мораторијум траје, из ових земаља ће наћи друге контрагенте.“
„Није ред да се у земљи добија толико дрвеног материјала, а да извозници јуре само профит – каже еколог Андреј Ковачев из Удружења „Прозирне планине“. - Одвешћу вас у парк природе Булгарка и показаћу вам како су под изговором санитарне сече посечене старе шуме које не би требало дирати, али до овог тренутка нико у Бугарској није осуђен за дивљу сечу. Али од 2005. г. наовамо незаконита сеча све више узима маха. На ваше аргументе да су шуме обновљиви ресурс и да се сваке године на природан начин обнавља на милионе кубних метара, постоји контрааргумент – колико година мислите да је потребно за обнављање вековних шума, у које би најрадије похрлили шумски секачи.“
Превела: Ана Андрејева
Бугарска православна црква 6. јануара обележава велики празник Богојављење, дан када је, према хришћанском предању, Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа у реци Јордан. У духу традиције, празник се обележава свечаном литургијом у храмовима,..
Град Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник. Опремљен је модерним стакленим оградама ,..
Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..
Роми данас обележавају Василицу, познату и као Васиљевдан или Банго Васил (у преводу „Хроми Василије“), која се назива и ромском Новом годином, саопштено..