Према Евростату, Бугарска је у 2014. години остварила раст БДП-а од 1,7 одсто, што превазилази сва очекивања како бугарске владе, тако и међународних финансијских и економских институција. Ово достигнуће је чак боље од просека ЕУ. 2014. је пета година заредом у којој је забележен раст БДП-а након пада економије од 5 одсто у најтежој кризној 2009. години. 2010. г. реални раст је износио 0,7 одсто, 2011. – 2 одсто, а 2012. и 2013. – 0,5 одсто, односно 1,1 одсто.

Овај прилично скроман и недовољан, али ипак добар макроекономски индикатор још више показује да се бугарска привреда развија темпом умереног раста, имајући у виду да је са политичке тачке гледишта 2014. била година правих искушења за услове пословања. То је био период изузетне нестабилности, у којем су се смениле три владе и два пута су одржани избори. А политичке катаклизме имају негативан утицај на бизнис јер уносе додатну несигурност у ионако нестабилно економско окружење.

Подаци Евростата указују да је прошле године домаћа економија створила БДП вредан 42 милијарде евра, а то чини 5.808 евра по становнику. То није много, с обзиром да у просперитетном Луксембургу износ БДП-а по становнику премашује 100.000 евра, али се за рачун тога Бугарска налази у групи земаља чланица ЕУ, које ипак бележе раст и у којима нема рецесије.

На позадини добрих резултата из прошле године, прогнозе економског раста за 2015. годину су забрињавајуће. Влада је доста опрезна, а очекивани привредни раст је око 1 одсто. Прилично скромна су и очекивања међународних посматрача, као и самог председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, који је упозорио да перспективе бугарске привреде нису добре. На опасност од ниског темпа привредног раста у Бугарској указала је и потпредседница ЕК и европски комесар за буџет и људске ресурсе Кристалина Георгијева. Међутим, упркос општем песимизму, већ су се појавили први знаци да првобитне ниске прогнозе и овог пута могу бити надмашене. Постоје подаци о интензивирању домаће потрошње, чему свакако погодују и изузетно ниске камате на кредите и депозите. Раст потрошње најдиректније утиче на буџетске приходе од ПДВ-а који бележе раст и пуне државну касу. А пуна државна каса означава више инвестиција, односно више радних места и већи износ зараде. Свему томе требало би додати и обновљено финансирање пројеката у оквиру европских програма – финансирање које такође доводи до већ констатованог смањења незапослености и повећања пословне активности. У ствари, веома спорни нови спољни и унутрашњи дугови у износу од 8 милијарди евра, чија ратификација у парламенту замало није дигла у ваздух владајућу коалицију и није свргнула с власти другу владу премијера Бојка Борисова, са друге тачке гледишта само стабилизују ситуацију у земљи. Њена задуженост се неће повећати до неприхватљивог нивоа, али ће се за рачун тога смањити буџетски дефицит и бизнису ће се обезбедити гаранције за солвентност јавног сектора. Све су то позитивни сигнали који ће неминовно подстаћи пословну активност. У том правцу делује и стабилни извоз пре свега у земље ЕУ. Не смемо заборавити ни амбиције представника владајуће гарнитуре, које изгледају озбиљне, да најзад спроведу реформу јавних структура и система који функционишу најнеефикасније.

Превод: Марина Бекријева, Албена Џерманова