Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Евростат објавио изненађујуће податке о бугарској привреди у 2014. години

Фотографија: архива

Према Евростату, Бугарска је у 2014. години остварила раст БДП-а од 1,7 одсто, што превазилази сва очекивања како бугарске владе, тако и међународних финансијских и економских институција. Ово достигнуће је чак боље од просека ЕУ. 2014. је пета година заредом у којој је забележен раст БДП-а након пада економије од 5 одсто у најтежој кризној 2009. години. 2010. г. реални раст је износио 0,7 одсто, 2011. – 2 одсто, а 2012. и 2013. – 0,5 одсто, односно 1,1 одсто.

Овај прилично скроман и недовољан, али ипак добар макроекономски индикатор још више показује да се бугарска привреда развија темпом умереног раста, имајући у виду да је са политичке тачке гледишта 2014. била година правих искушења за услове пословања. То је био период изузетне нестабилности, у којем су се смениле три владе и два пута су одржани избори. А политичке катаклизме имају негативан утицај на бизнис јер уносе додатну несигурност у ионако нестабилно економско окружење.

Подаци Евростата указују да је прошле године домаћа економија створила БДП вредан 42 милијарде евра, а то чини 5.808 евра по становнику. То није много, с обзиром да у просперитетном Луксембургу износ БДП-а по становнику премашује 100.000 евра, али се за рачун тога Бугарска налази у групи земаља чланица ЕУ, које ипак бележе раст и у којима нема рецесије.

На позадини добрих резултата из прошле године, прогнозе економског раста за 2015. годину су забрињавајуће. Влада је доста опрезна, а очекивани привредни раст је око 1 одсто. Прилично скромна су и очекивања међународних посматрача, као и самог председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, који је упозорио да перспективе бугарске привреде нису добре. На опасност од ниског темпа привредног раста у Бугарској указала је и потпредседница ЕК и европски комесар за буџет и људске ресурсе Кристалина Георгијева. Међутим, упркос општем песимизму, већ су се појавили први знаци да првобитне ниске прогнозе и овог пута могу бити надмашене. Постоје подаци о интензивирању домаће потрошње, чему свакако погодују и изузетно ниске камате на кредите и депозите. Раст потрошње најдиректније утиче на буџетске приходе од ПДВ-а који бележе раст и пуне државну касу. А пуна државна каса означава више инвестиција, односно више радних места и већи износ зараде. Свему томе требало би додати и обновљено финансирање пројеката у оквиру европских програма – финансирање које такође доводи до већ констатованог смањења незапослености и повећања пословне активности. У ствари, веома спорни нови спољни и унутрашњи дугови у износу од 8 милијарди евра, чија ратификација у парламенту замало није дигла у ваздух владајућу коалицију и није свргнула с власти другу владу премијера Бојка Борисова, са друге тачке гледишта само стабилизују ситуацију у земљи. Њена задуженост се неће повећати до неприхватљивог нивоа, али ће се за рачун тога смањити буџетски дефицит и бизнису ће се обезбедити гаранције за солвентност јавног сектора. Све су то позитивни сигнали који ће неминовно подстаћи пословну активност. У том правцу делује и стабилни извоз пре свега у земље ЕУ. Не смемо заборавити ни амбиције представника владајуће гарнитуре, које изгледају озбиљне, да најзад спроведу реформу јавних структура и система који функционишу најнеефикасније.

Превод: Марина Бекријева, Албена Џерманова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Несигурно економско окружење обара индекс пословне климе

Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..

објављено 30.10.24. 13.18
Петар Ганев

Нова власт мораће доносити непопуларне одлуке, поручују из Института за тржишну економију

Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..

објављено 30.10.24. 10.27

Инфлација повећала количину новчаница од 100 и 50 лева у оптицају

Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..

објављено 30.10.24. 09.00