Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1971. година: „Једна бугарска ружа“

БНР Новини
Фотографија: архива

Последњи пут разапе крила, последњи пут у небо се вине.

Опрашта се од родног поља, од брда и неба свога!“...

То су стихови Дамјана Дамјанова које је композитор Тончо Русев претворио у песму, а отпевала ју је на самом почетку 1972. Лили Иванова. Песма Птица је посвећена једном великом музичком таленту Бугарске – незаборавној Паши Христовој. Свега неколико недеља пре тога домаћа и европска поп сцена су се заувек опростиле од њеног скромног, али запаженог присуства. Паша Христова је имала само 25 година када је погинула у авионској несрећи на Софијском аеродрому. За своју кратку, петгодишњу каријеру она је снимила 40-ак песма за БНР и 60 за фонд Радија, Телевизије и дискографске куће Балкантон.

Песма Једна бугарска ружа композитора Димитра Влчева на текст Најдена Влчева у извођењу Паше Христове је 1970. г. освојила прву награду на угледном фестивалу „Златни Орфеј“, постала је мелодија 1972. године, а 2000. је проглашена за песму столећа. Сценско присуство, искричави таленат и богат дијапазон гласа претворили су Пашу Христову у миљеницу публике већ на почетку њене кратке каријере.

Своју прву песму она је снимила 1966. г. заједно са формацијом „Студио 5“ – Опет долази рода композиторке Зорнице Попове. Пре велике сцене радила је као технички цртач у Институту за виљушкаре. А први велики успех је дошао пошто је постала солисткиња Ансамбла грађевинских војних јединица. На Фестивалу забавне песме у Сочију 1968. г. освојила је златну медаљу и прву награду песмом Стани, време композитора Александра Јосифова. Из године у годину она је развијала своју интерпретаторску вештину и таленат, а обогатио се и њен репертоар. Године 1968. заједно са Борисом Гуџуновим је започела да пева у једном од најпопуларнијих бугарских састава тада – „Оркестар Софија“. 

1970. г. је добила III награду за интерпретатора на Међународном фестивалу „Златни јелен“ у румунском Брашову. Успешно је наступила и на конкурсу „Златни Орфеј”, при чему је обрадовала и ауторе песама Једна бугарска ружа и Веј, ветре првом наградом и Великом наградом – Златна статуета. Паша Христова је одликована и Првом наградом на угледном фестивалу у пољском Сопоту за песму Чеслава Ниемена Чудан је овај свет.

И овај блистав живот нелепо је прекинут 21. децембра 1971. г. Мало пре поноћи, после дугог кашњења лета, 25-годишња певачица и сви чланови оркестра „Софија“ су се укрцали у ИЛ 18, којим је требало да путују у Алжир. Совјетски авион је тек изашао са ремонта, који очигледно није био успешан. Управо пре полетања дунуо је јак ветар са стране и нагнуо машину на једну страну. Приликом удара крила о тле тело авиона се прекршило, мотор се откинуо и избио је стравичан пожар. Од 73 путника и чланова посаде погинули су 32 човека. Спасили су се путници који су били у задњем делу машине, а међу тим срећницима су били колеге Паше Христове – Борис Гоџунов и Марија Нејкова и народна певачица Јанка Рупкина.

Своју последњу награду Паша Христова је добила постхумно – Бела песма композитора Димитра Влчева и песника Петра Караангова постала је мелодија године.

23. децембра 1971. г. на Централном Софијском гробљу на вечни починак Пашу Христову су испратили њени бројни поштоваоци. Али је њен велики таленат и даље жив. Она се претворила у симбол једног од најзапаженијих периода у развоју бугарске забавне музике и постала пример за генерације извођача.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Влада Филипа Димитрова

1992. г. – Филип Димитров - премијер прве десничарске владе Бугарске након пада комунистичког режима

Задатак нам је да учинимо Бугарску нормалном државом, а не савршеном. Људском бићу је у природи да живи у свету у којем му држава не седи за вратом и не одређује шта да ради и мисли, у свету у којем га она не поучава како да живи. Наше гаранције су..

објављено 9.7.15. 13.39

1991.: Јелисавета Багрјана – вечита и непоновљива за сва времена

Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..

објављено 5.7.15. 10.10

1990. година: Време је наше

„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..

објављено 28.6.15. 10.30