Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Музеј Николе Вапцарова у Банском

БНР Новини
Фотографија: bansko.bg

Банско је познато зимовалиште, а уз то се последњих неколико година успешно развија и као летњи туристички центар. Овдашњи музеји су изузетно интересантни и отворени током целе године. Они разоткривају важне стране не само историје већ и културе тог пиринског градића.

„Тешко да постоји друго насељено место, које је изнедрило толико великих личности Бугарске. У 18. веку - Пајсија Хиландарског, у 19. - Неофита Рилског, а у 20. веку – великог бугарског песника Николу Вапцарова“ , каже Светла Барјакова, директор комплекса музеја у Банском. Од ње сазнајемо да је прва музејска експозиција у граду отворена 1952. године. Тада се навршило десет година од стрељања Николе Вапцарова, па је тим поводом у породичној кући песника дочаран амбијент из његовог детињства и приказан део његовог личног архива.


Фотографије, факсимилеи и различити предмети говоре о средини у којој се формирао као уметник. Документи и успомене пропраћују његову антифашистичку делатност због које је осуђен на смрт. Тада је Вапцаров имао 33 године. У музеју се чува прво издање „Моторних песама“, једине збирке коју је издао за живота. Зграда се налази у самом центру Банског и представља део архитектонског комплекса на градском тргу. Преко пута је зграда градске општине, а поред ње – највећа културна институција у граду – читаоница која носи име Николе Вапцарова. Светла Барјакова прича:

„После отварања музеја експозиције су се у неколико наврата мењале. Ову последњу урадио је велики бугарски редитељ Вало Радев. Он је аутор пројекта, а поред тога је учествовао и у његовој реализацији. Приказани су моменти из живота и делатности Николе Вапцарова, његова веза са Банском. Пошто се упознају са експозицијом, посетиоци су видљиво узбуђени. Очигледно да она дотиче најнежније струне њихове душе. То је обично и први музеј који туристи посете кад дођу у Банско. Поред Бугара има и доста странаца. То је један од симбола Банског, који годишње прими скоро 45.000 посетилаца. Од свог оснивања до данас музеј је дочекао преко 3 милиона 500 хиљада људи.


Чак и случајни посетилац осетио би дубоки пијетет Вала Радева према личности Николе Вапцарова, као и стваралачки дух, којим је био прожет док је обликовао музеј. Личне ствари песника је већим делом уступила бака Јелена – тако су сви звали Вапцаровљеву мајку. Интелигентна и добро образована за своје време (завршила је Амерички колеџ у Самокову), она је била право оличење стоицизма и духовне снаге. Васпитавала је своју децу са строгошћу, али и са пуно љубави. Док су били мали читала им је „Хофманове приче“ за лаку ноћ, подстицала их је да читају, развијала њихове таленте. Када је њен син Никола примљен у Поморску машинску школу у Варни, па је постало јасно да ће дуго одсуствовати од куће, она му је поклонила нотес на чијој је првој страници написала: „Буди крепак и снажан. Ништа светско не сме да уништи темеље твог карактера, јер ја дубоко верујем да је он добар. Твоја мајка, Јелена Вапцарова. 27. јули 1926. година.“ 

„Бака Јелена је учествовала у изградњи музеја – каже Светла Барјакова. - Када је почело преуређење куће, за њу су подигли одвојену зграду где је живела. Радила је овде до своје смрти. Јасно је шта све може да уложи једна мајка у музеј који је посвећен њеном сину. Његова сестра Рајна такође је дуго година била туристички водич, скоро до своје смрти.“


У неколико соба приказан је свакодневни живот породице – дрвени разбој на коме су ткали разна платна, лепо уређена гостињска соба, затим соба у којој су се навече сви окупљали. Посебно место је поклоњено успоменама на детињство песника, на његове омиљене народне песме. Са фотографија и текстова испод њих сазнајемо за једну веселу и грлату пријатељицу баке Јелене, која је певала лепе банскалијске песме, док ју је Никола слушао притајена даха. Овде је и мандолина, на којој је свирао у школском оркестру. Међу личностима, које су имале снажан утицај на његов развој био је и песник Пејо Јаворов, близак пријатељ његовог оца. А документарни филм који је озвучен на неколико језика приповеда о неким моментима из његовог рано и трагично окончаног живота. Нарочито снажна и потресна је прича песникове мајке о њиховом последњем сусрету пред стрељање. Може се видети и награда Светског савета мира која је посмртно додељена Николи Вапцарову 1952. године.

Превела: Катарина Манолова

Фотографије: bulgariatravel.org




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Природњачки музеј у Софији

125 година од оснивања Природњачког музеја у Софији

Давне 1889. године је бугарски кнез Фердинанд I у салама дворца изложио личну колекцију репрезентативних примерака домаћих и тропских птица, сисара и лептира. Тиме су постављени темељи првог музеја у Бугарској, данас познатог као Националног..

објављено 17.8.14. 12.00
Реплика првог бицикла, воженог у Бугарској, који је 1880. г. израдио мајстор Гено Арабаџија.

Бицикл и тегови међу најстаријим експонатима у Музеју спорта у Софији

Историја бугарског спорта је богата, а о томе сведоче бројни спортски уређаји и одличја славних бугарских такмичара који су део сталне поставке Музеја спорта у главном граду Бугарске. Музеј посвећен спорту отворен је 60-их година минулог века...

објављено 11.8.14. 13.14

Тврђава Калето у околини Мездре уврштена на листу 100 националних туристичких објеката

Археолошки комплекс Калето, смештен на стеновитој хридини недалеко од реке Искар, чува трагове хиљадугодишње историје. Руине те древне грађевине налазе се недалеко од града Мездра. Брег на коме се комплекс уздиже представља природно утврђење, а изграђен..

објављено 17.7.14. 13.17