Домаћинства у Бугарској имају преко 2,7 млн кредита код неке банке. То је веома низак показатељ имајући у виду да у развијеним европским земљама скоро 2/3 становништва дугује новац кредитним институцијама. Свему томе треба додати и чињеницу да, у ствари, домаћинства са дуговима у нашој земљи не дугују ко зна колико велике износе – у просеку по 3.400 евра, укључујући и стамбене кредите чији су износи знатно већи од оних краткорочних потрошачких кредита.
Укупна задужења бугарских домаћинстава износе нешто више од 9 милијарди евра, што је преко два пута мање од њихове штедње. За разлику од задужености државе, која износи скоро 30 одсто БДП-а, ова бугарских грађана чини тек 22 одсто, док, на пример, у богатој и развијеној Немачкој она износи око 60 одсто.
Бугари у принципу воле да штеде и боје се дугова. О томе говори и стара бугарска народна изрека „Поверење свакоме, вересија никоме“. Наравно, данас су се ствари промениле и трговци и банке „бучно и наметљиво“ нуде свакојаке наводно повољне и примамљиве услове куповине на кредит и одобравања кредита. Рекламе о потрошачким и тзв. брзим кредитима сусрећемо малте не на сваком кораку, а за њихову доделу нису потребна скоро никаква обезбеђења. Али зато пак су њихове камате убитачне – крећу се око 10 одсто месечно. Било како било, 55 одсто новчаних обавеза домаћинстава је у облику потрошачких кредита, 45 одсто чине хипотекарни кредити.
Према подацима Бугарске народне банке, у последње време запажа се тенденција повећања броја кредита, тј. више је Бугара који се одлучују за подизање кредита. Објашњење ове појаве је пуно противречности. С једне стране, управо последњих годину-две дана наша земља доживљава период велике политичке и економске нестабилности, за незапосленост је карактеристично сезонско колебање, али ипак она остаје висока – 12 одсто. Због свега тога требало би да Бугари буду веома конзервативни и штедљиви, односно да сада купују само најпотребније ствари, а све остало може да причека. Ово, у ствари, потврђују сва социолошка и статистичка истраживања. Најречитији доказ за ову принудну штедљивост Бугара, који иначе воле луксуз, квалитет и комфоран живот, је раст штедње. Међутим, с друге стране, због несигурног и слабо плаћеног посла, због бриге о деци, жеље за сопственим кровом над главом и безбројних искушења која нуди тржиште, често пута многи прибегавају услугама банака да би задовољили своје материјалне потребе. Тим пре, што се управо последњих месеци запажа и снижење камата на кредите, који као да постају јефтинији и приступачнији.
Превод: Албена Џерманова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..