„Политичка стабилност не значи обавезно сигурност, у том броју и инвестиција“ – тако дипломатски алудирајући на друге европске земље, аустријски председник Хајнц Фишер коментарише политичку нестабилност у Бугарској. Председник Аустрије боравио је у дводневној званичној посети Софији поводом 135. годишњице успостављања дипломатских односа између Бугарске и Аустрије. Али су теме разговора са бугарским председником Росеном Плевнелијевим далеко надмашиле протоколарни повод његовог боравка.
Одржавање билатералног пословног форума уз учешће преко 50 аустријских и још толико бугарских фирми није једини економски акценат. Ваља навести и бројке које су категоричне – наша робна размена надмашује једну милијарду евра годишње, а аустријске инвестиције у Бугарској износе 6 милијарди евра, чиме се Аустрија сврстава међу водећим страним инвеститорима у Бугарској. По речима потпредседника аустријске привредне коморе Кристофа Мацнетера „Бугари оцењују искуство аустријске економије у земљама централне и источне Европе“. На то искуство рачуна и бугарски председник Росен Плевнелијев када је у питању извођење низа нових инфраструктурних пројеката:
„Градимо и модернизујемо саобраћајну инфраструктуру као део европске. Предстоји изградња сложених и веома тешких за реализацију са техничког аспекта пројеката, какав је например тунел дуг 15 километара на аутопуту „Струма“, градићемо и тунел испод превоја „Шипка“, железничке тунеле и мостове. Аустријске компаније овде су светски лидери и ми ћемо рачунати на сарадњу и на њихово интересовање за предстојеће тендере за пројекте чија ће се реализација финансирати европским средствима.“
Бугарска и Аустрија већ су партнери у једном мегапројекту – „Јужни ток“. После разговора између двојице председника је постало јасно да Софија и Беч чврсто стоје иза изградње гасовода, али уз поштовање европских правила. Хајнц Фишер је подвукао да је решење о будућности „Јужног тока“ у потпуности у рукама нове Европске комисије која преговара са руском компанијом „Гаспром“ о примени Трећег енергетског пакета. Ради се о одвајању производње и испоруке природног гаса од експлоатације преносне мреже. У Софији је Фишер упутио и индиректну поруку Бриселу:
„Гасовод „Јужни ток“ пролази кроз територију држава чланица ЕУ и НАТО. Ми очекујемо да ће ЕУ паметно, поштено и објективно оценити тај пројекат. Исто као што је била потребна изградња „Северног тока“ у циљу диверсификације енергетских испорука за Европу, сада нам је потребан и „Јужни ток“. Тај гасовод граде европске компаније. И када су испуњени сви услови европског законодавства, не видим разлога да „Северни ток“ постоји, а да се при томе омета изградња „Јужног тока“.
И поред добрих показатеља економске сарадње Бугарске и Аустрије, аустријски инвеститори већ годинама пате од мањка правне сигурности код нас. Политичка нестабилност у Бугарској током последње две године такође утиче неповољно на пословну климу. С тим у вези Росен Плевнелијев је самокритично нагласио:
„Јасно је да бугарске институције нису перфектне. Треба да побољшамо њихов рад. Ако се политичари уједине, ако достигнемо један већи ниво стабилности, како политичке, тако и институционалне, Бугарска поседује снажан потенцијал за много више инвестиција и много снажнији економски раст. Нисмо перфектни, али поседујемо огроман потенцијал.“
Превод: Александра Ливен
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..
На почетку редовног заседања Владе, привремени премијер Димитар Главчев упутио је позив за формирање владе. Према његовим речима, „то је најдиректнији пут да се руководимо интересима народа“. Главчев је истакао да привремена влада није..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..