„Политичка стабилност не значи обавезно сигурност, у том броју и инвестиција“ – тако дипломатски алудирајући на друге европске земље, аустријски председник Хајнц Фишер коментарише политичку нестабилност у Бугарској. Председник Аустрије боравио је у дводневној званичној посети Софији поводом 135. годишњице успостављања дипломатских односа између Бугарске и Аустрије. Али су теме разговора са бугарским председником Росеном Плевнелијевим далеко надмашиле протоколарни повод његовог боравка.
Одржавање билатералног пословног форума уз учешће преко 50 аустријских и још толико бугарских фирми није једини економски акценат. Ваља навести и бројке које су категоричне – наша робна размена надмашује једну милијарду евра годишње, а аустријске инвестиције у Бугарској износе 6 милијарди евра, чиме се Аустрија сврстава међу водећим страним инвеститорима у Бугарској. По речима потпредседника аустријске привредне коморе Кристофа Мацнетера „Бугари оцењују искуство аустријске економије у земљама централне и источне Европе“. На то искуство рачуна и бугарски председник Росен Плевнелијев када је у питању извођење низа нових инфраструктурних пројеката:
„Градимо и модернизујемо саобраћајну инфраструктуру као део европске. Предстоји изградња сложених и веома тешких за реализацију са техничког аспекта пројеката, какав је например тунел дуг 15 километара на аутопуту „Струма“, градићемо и тунел испод превоја „Шипка“, железничке тунеле и мостове. Аустријске компаније овде су светски лидери и ми ћемо рачунати на сарадњу и на њихово интересовање за предстојеће тендере за пројекте чија ће се реализација финансирати европским средствима.“
Бугарска и Аустрија већ су партнери у једном мегапројекту – „Јужни ток“. После разговора између двојице председника је постало јасно да Софија и Беч чврсто стоје иза изградње гасовода, али уз поштовање европских правила. Хајнц Фишер је подвукао да је решење о будућности „Јужног тока“ у потпуности у рукама нове Европске комисије која преговара са руском компанијом „Гаспром“ о примени Трећег енергетског пакета. Ради се о одвајању производње и испоруке природног гаса од експлоатације преносне мреже. У Софији је Фишер упутио и индиректну поруку Бриселу:
„Гасовод „Јужни ток“ пролази кроз територију држава чланица ЕУ и НАТО. Ми очекујемо да ће ЕУ паметно, поштено и објективно оценити тај пројекат. Исто као што је била потребна изградња „Северног тока“ у циљу диверсификације енергетских испорука за Европу, сада нам је потребан и „Јужни ток“. Тај гасовод граде европске компаније. И када су испуњени сви услови европског законодавства, не видим разлога да „Северни ток“ постоји, а да се при томе омета изградња „Јужног тока“.
И поред добрих показатеља економске сарадње Бугарске и Аустрије, аустријски инвеститори већ годинама пате од мањка правне сигурности код нас. Политичка нестабилност у Бугарској током последње две године такође утиче неповољно на пословну климу. С тим у вези Росен Плевнелијев је самокритично нагласио:
„Јасно је да бугарске институције нису перфектне. Треба да побољшамо њихов рад. Ако се политичари уједине, ако достигнемо један већи ниво стабилности, како политичке, тако и институционалне, Бугарска поседује снажан потенцијал за много више инвестиција и много снажнији економски раст. Нисмо перфектни, али поседујемо огроман потенцијал.“
Превод: Александра Ливен
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..