"Године 1951. донета је државна одлука о формирању фолклорног ансамбла у Бугарској. Повод је био руски народни хор Пјатњицки, који је 1949. г. гостовао код нас. Почело се постављати питање: "Зашто, када већ имамо толико богати фолклор и ми не оснујемо такав састав?" Реализација идеје и организација поверене су мени. Није било лако. Одлучио сам да окупим најталентованије певаче, играче и свираче из свих фолклорних подручја Бугарске. Затим су, међутим, стигли неки проблеми које смо успели решити. Мој најглавнији задатак је био да организујем наступе ансамбла. Први његови чланови нису имали квалификацију. Сасвим намерно сам се определио за рад са природним талентима. Бирао сам песме са садржајним текстовима, лепом мелодијом и карактеристичним за различите регионе Бугарске ритмовима. Ми смо, да тако кажем, народно стваралаштво извадили из музеја и дали му нов живот. Мој "стратешки циљ" је био да након што створим овај ансамбл, фолклорни састави ове врсте буду формирани широм земље. На срећу, десило се то без "наређења одозго". Долазили су нам људи из села и градова да питају како да и они организују народне хорове и оркестре. Данас њих је више стотина. Као резултат формирања бројних фолклорних ансамбала појавили су се и сабори народног стваралаштва на којима људи певају и играју како су их учили у породици. Подржавамо ове саборе, живимо са њима јер они представљају аутентични фолклор од кога ћемо увек учити. Он је неисцрпан, тек ће нам служити као извор нових идеја."
Почетка се сећа и Марија Кутева, супруга познатог композитора и његова истомишљеница. Она је фолклориста и филолог ансамбла још од његовог оснивања. Из њене приче сазнајемо важне појединости о времену када је састав основан и о културном животу тада:
"На почетку је било веома тешко. Тада је Филип Кутев још увек радио у Централном дому Народне армије, где је био задужен за музички програм. Он је своје колеге убеђивао да је Бугарској потребан фолклорни ансамбл. Тада је већ било музичких комада на фолклорној основи. Били смо срећни када је изашла плесна драма "Нестинарка" Марина Големинова. Међутим, музика је била написана академским изражајним средствима. Највећи ентузијасти били су композитори, који су радили у том правцу – Петко Стајнов, Димитар Ненов и наравно Марин Големинов. Мој муж је постепено убедио државне институције од којих је све зависило. Филип је прве песме створио само да би научио певачице да певају у хору. Биле су то девојке које су имале гласа, али су биле без музичког образовања. Биле су тако срећне да певају заједно."
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: philipkoutev.com
Друга Бугарска је израз који се користи за више хиљада Бугара протераних из домовине након просовјетског државног удара од 9. септембра 1944. године. Расејани по целом свету, они Бугарску носе у срцу, живе са успоменама на њену велику и бурну..
У једном свом писму Ђузепе Верди каже: „Не претерујте са подучавањем певача. Ако му је ђаво на леђима он и сам ће знати како да пева“. Као да је то рекао о Гени Димитровој – бугарској оперској диви која је интерпретацијама арија из његових опера..
„У школи сам стално имао слабе оцене, моје знање из бугарског језика и књижевности увек су оцењивали као задовољавајуће, а главни разлог за то је било то што никад нисам научио како да направим увод, разраду и закључак када је требало да напишем..