Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1951. – Ансамбл "Филип Кутев" - почетак

БНР Новини

Национални ансамбл народних песама и игара "Филип Кутев" је већ деценијама један од музичких симбола наше земље. Одржао је више хиљада концерата, посетио је на десетине земаља у којима је публику дигао на ноге. Не можемо чак ни замислити колико је људи у свету први пут име Бугарске чуло управо захваљујући овом првом нашем државном ансамблу народних песама и игара. Основан 1951. г., данас он носи име свог оснивача - композитора Филипа Кутева.



У тонском архиву БНР чувају се његова сећања на почетак ансамбла:

"Године 1951. донета је државна одлука о формирању фолклорног ансамбла у Бугарској. Повод је био руски народни хор Пјатњицки, који је 1949. г. гостовао код нас. Почело се постављати питање: "Зашто, када већ имамо толико богати фолклор и ми не оснујемо такав састав?" Реализација идеје и организација поверене су мени. Није било лако. Одлучио сам да окупим најталентованије певаче, играче и свираче из свих фолклорних подручја Бугарске. Затим су, међутим, стигли неки проблеми које смо успели решити. Мој најглавнији задатак је био да организујем наступе ансамбла. Први његови чланови нису имали квалификацију. Сасвим намерно сам се определио за рад са природним талентима. Бирао сам песме са садржајним текстовима, лепом мелодијом и карактеристичним за различите регионе Бугарске ритмовима. Ми смо, да тако кажем, народно стваралаштво извадили из музеја и дали му нов живот. Мој "стратешки циљ" је био да након што створим овај ансамбл, фолклорни састави ове врсте буду формирани широм земље. На срећу, десило се то без "наређења одозго". Долазили су нам људи из села и градова да питају како да и они организују народне хорове и оркестре. Данас њих је више стотина. Као резултат формирања бројних фолклорних ансамбала појавили су се и сабори народног стваралаштва на којима људи певају и играју како су их учили у породици. Подржавамо ове саборе, живимо са њима јер они представљају аутентични фолклор од кога ћемо увек учити. Он је неисцрпан, тек ће нам служити као извор нових идеја."


Почетка се сећа и Марија Кутева, супруга познатог композитора и његова истомишљеница. Она је фолклориста и филолог ансамбла још од његовог оснивања. Из њене приче сазнајемо важне појединости о времену када је састав основан и о културном животу тада:

"На почетку је било веома тешко. Тада је Филип Кутев још увек радио у Централном дому Народне армије, где је био задужен за музички програм. Он је своје колеге убеђивао да је Бугарској потребан фолклорни ансамбл. Тада је већ било музичких комада на фолклорној основи. Били смо срећни када је изашла плесна драма "Нестинарка" Марина Големинова. Међутим, музика је била написана академским изражајним средствима. Највећи ентузијасти били су композитори, који су радили у том правцу – Петко Стајнов, Димитар Ненов и наравно Марин Големинов. Мој муж је постепено убедио државне институције од којих је све зависило. Филип је прве песме створио само да би научио певачице да певају у хору. Биле су то девојке које су имале гласа, али су биле без музичког образовања. Биле су тако срећне да певају заједно."

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: philipkoutev.com




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Петар Слабаков

2009. - Петар Слабаков: „Часна реч је више од закона“

Бугарска нема своје Прашко пролеће, Плишану револуцију, независни синдикат „Солидарност“, дисиденте типа Вацлава Хавела и Леха Валенсе. Главни разлози за то су психологија и менталитет Бугара и репресије над интелигенцијом након просовјетског..

објављено 12.11.15. 12.15

2008 - Константин Павлов – у утроби кита

„Интервју у утроби кита “ - Где си био - питају ме – више од три деценије? - Био сам у утроби Кита. Сви видите, а намерно питате. - Како си се провео - питају ме - три деценије у његовом трбуху? - И то знате – коцку..

објављено 7.11.15. 09.30

2007. – Бугарска у ЕУ – између евро-оптимизма и евроскепсе

„У сваком другом аспекту, сем географског Европа је вештачки конструкт“. Ове збуњујуће речи Маргарете Тачер могу се прочитати у њеним мемоарима. У 80-им годинама 20. века „Челична леди“ је извукла Велику Британију из економске кризе и вратила јој..

објављено 29.10.15. 11.42