Хидропонска технологија узгоја воћа и поврћа (технологија гајења на вештачкој подлози у хранљивом раствору) није од најзаступљенијих код нас. А и шта ће нам кад имамо довољно обрадивог земљишта високог квалитета. Али ипак, алтернатива никад није на одмет, поготову у овом случају када је захваљујући њој производња десетоструко повећана, а процес сазревања плодова је знатно скраћен. Питање је какав је квалитет воћа и поврћа која су произведена на тај начин?

Један бугарски дневник наводи занимљив експеримент са овом технологијом у околини града Сливена. Хидропонска технологија узгоја се тамо примењује у локалној термоелектрани. Идеја је била да се гаји поврће за потребе мензе предузећа, али су добри резултати у погледу приноса и квалитета парадајза и краставца охрабрили произвођаче да пласирају производе на локално тржиште. Површина пластеника за хидропонски узгој поврћа у  термоелектрани у Сливену је тек 0,5 хектара.

„Производња поврћа применом хидропонске технологије у пластеницима термоелектрана је лако изводљива, јер имамо све потребне услове - рекао је за Радио Бугарска инжењер Павлин Костов који је задужен за узгој поврћа у пластеницима у предузећу. - Најактивнија сезона за пластенике је током зиме, када користећи топлотну енергију успевамо да одржавамо потребне температуре што већина осталих пластеника тешко постиже. Када напољу температура падне испод минус 10-15 степени, у пластеницима је 20-25 степени изнад нуле. Дакле, имамо целогодишњу производњу. Током лета два месеца одмарамо, јер тада на тржишту се појављују локални произвођачи. Град Сливен и његова околина су познати по производњи воћа и поврћа.“

Како се производи поврће помоћу ове технологије?

„Биљке су пресађене у супстрат, односно агроперлит – минерал који се вади код нас - објашњава инжењер Костов. - Све хранљиве материје уносе се системом за наводњавање кап по кап, а читав процес се управља помоћу компјутера. Када садите парадајз, није могуће знати шта заправо има у тлу. Земљишта су често сиромашна магнезијумом или калцијумом, а ђубрива не одговарају увек реалним потребама одређеног тла или биљке. У том смислу, слободно могу рећи да је квалитет који ми дајемо много бољи од оног најбољих производа. То се свакако осећа и у погледу укуса, и мириса некадашњег правог баштенског парадајза.“

Интересовање клијената из региона за овај парадајз и краставац узгојен у пластеницима, говори у њихову корист. Парадајз припада код нас веома популарној розе сорти са танком кожом чији су плодови врло меснати. Планирамо проширење стаклене баште, каже инжењер Костов, иако је за произвођаче попут њих који располажу малим површинама од 0,5-1 ха производња поврћа и даље ризичан подухват, јер држава не пружа било какву подршку.

Занимљива је и метода опрашивања која се користи у пластенику термоелектране.

„Парадајз опрашујемо помоћу пчела које се зову бомбос. Постоје два начина опрашивања у пластенику. Један од њих, јефтинији и лакши, је прскањем цветова парадајза хормонским препаратима. Други је биолошки и везан је за посебну врсту пчела. Бомбоси живе у папирнатим  кошницама које личе на картонске кутије. Они опрашују биљке на природан начин.”

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева

Фотографије уступила Термоелектрана у Сливену