Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Панчо Владигеров - једна од најутицајнијих личности у бугарској музичкој култури у 20. веку

БНР Новини
Фотографија: www.lostbulgaria.com

115 година од рођења композитора Панча Владигерова

Велики бугарски композитор, пијаниста и педагог Панчо Владигеров једна је од најутицајнијих личности у бугарској музичкој култури у 20. веку. Његово изузетно стваралаштво обухвата 70 опуса. Међу њима су дела која су поставила темеље националне композиторске школе. Панчо Владигеров је рођен 13. марта 1899. године у Швајцарској, али је своје рано детињство провео у бугарском граду Шумен. Њрегов брат близанац Љубен Владигеров је познати виртуоз на виолини. Током целог живота двојица браћа су делила све - стваралачке идеје, успехе, сцену. Они су једни од првих бугарских музичара који су концертирали као дуо. Одрасли су у интелектуалној средини. Њихов отац Харалан Владигеров био је правник, а њихова мајка Елиза Пастернак, пореклом руска Јеврејка и рођака познатог руског песника Бориса Пастернака, завршила је медицину у Француској и била први учитељ музике својих талентованих синова. Са 10 година Панчо Владигеров је учио композицију и теорију музике код проф. Добрија Христова у Приватној музичкој школи у Софији. Захваљујући контактима своје мајке, Панчо и Љубен Владигерови су често приређивали концерте у дворцу цара Фердинанда. Једном од њих је присуствовао светски познати француски виолиниста Анри Марто. Очаран талентом 12-годишњих музичара, он их је послао на школовање у Немачку. На захтев цара, тадашњи министар просвете проф. Иван Шишманов је браћи Владигеровим доделио стипендије. Панчо Владигеров је још у студентским годинама постигао прве успехе као композитор. 1918. и 1920. године је победник конкурса „Менделсон“. На почетку своје каријере /од 1920. до 1932. године/ био је пијаниста и композитор у чувеном берлинском Дојчес театру /Deutsches Theater/ еминентног немачког редитеља Макса Рајнхарта. Кућа „Universal Edition“ у Бечу објавила је партитуре дела Панча Владигерова, а дискографска кућа „Дојче грамофон“ је издала плоче са извођењима бугарског музичара.

Године 1932. Панчо Владигеров се вратио у Бугарску и постао је први професор композиције на Бугарском државном конзерваторијуму /данас Национална музичка академија „Панчо Владигеров“/, где је преко 40 година предавао композицију, клавир и камерну музику. Композитор је написао оперу „Цар Калојан“ (1936.) која је прва бугарска опера постављена у иностранству. Створио је и бројна симфонијска и камерна дела, песме и сценску музику, као и значајна вокално-инструментална дела. Студенти Панча Владигерова су изврсни музичари и ствараоци као што су Васил Казанџијев, Лазар Николов, Милчо Левијев, Алексис Вајсенберг, Георги Костов, Божидар Абрашев, Стефан Драгостинов, Милко Коларов. Међу њима је и син великог композитора - Александар Владигеров, талентовани пијаниста, композитор и диригент. Он је начинио интегрални снимак дела свог оца од којих су нека снимљена са Симфонијским оркестром БНР.

Без обзира што је већи део живота провео у Бугарској, Панчо Владигеров има запажено место и у музичком животу Европе. Године 1969. додељена му је награда „Готфрид фон Хердер“ Бечког универзитета. Наступао је у многим европским земљама. Заштитни знак истакнутог ствараоца били су његов весео карактер и шале којима је увесељавао своје пријатеље, студенте и колеге. Имао је бритак смисао за хумор за који су везане бројне анегдоте. Неке се чувају у тонском архиву БНР, а део њих су сакупљене у књизи.

Годишњица рођења Панча Владигерова обележена је у Москви пригодним концертом и гостујућом изложбом под називом „О Владигерову – лично“. У спомен-кућама Панча Владигерова у Шумену и Софији приређено је неколико концерата, а професори и студенти Националне музичке академије су пригодним програмима одали дужну почаст свом патрону.


Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Стефка Саботинова

На данашњи дан пре 95 година рођења је Стефка Саботинова

Данас обележавамо 95 година од рођења народне певачице Стефке Саботинове. Она је рођена 2. априла 1930. године у некадашњем селу Розов кладенец у околини Старе Загоре, југоисточна Бугарска, које се данас зове Обручиште. Потиче из породице..

објављено 2.4.25. 13.30
Владимир Ампов- Графа

„Џентлмени из кварта“

Данас, 1. априла, на Светски дан шале, подсећамо се песме „Џентлмени из кварта“, коју је Графа 2018. године снимио у сарадњи са популарним македонским хип-хоп извођачем Слаткаристиком. Графа је аутор музике и аранжмана, док се у писање текста,..

објављено 1.4.25. 11.10

„Бежим“ – IVE и Chaz представили свој нови мелодични пројекат

Певачица Ивелина Колаксазова – IVE и све популарнији аутор, продуцент и извођач Љубомир Бојанов – Chaz представили су свој најновији сингл „Бежим“. Ова нумера представља наставак приче коју су наговестили у претходном заједничком хиту „Плаво у твојим..

објављено 31.3.25. 10.20