Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Панчо Владигеров - једна од најутицајнијих личности у бугарској музичкој култури у 20. веку

БНР Новини
Фотографија: www.lostbulgaria.com

115 година од рођења композитора Панча Владигерова

Велики бугарски композитор, пијаниста и педагог Панчо Владигеров једна је од најутицајнијих личности у бугарској музичкој култури у 20. веку. Његово изузетно стваралаштво обухвата 70 опуса. Међу њима су дела која су поставила темеље националне композиторске школе. Панчо Владигеров је рођен 13. марта 1899. године у Швајцарској, али је своје рано детињство провео у бугарском граду Шумен. Њрегов брат близанац Љубен Владигеров је познати виртуоз на виолини. Током целог живота двојица браћа су делила све - стваралачке идеје, успехе, сцену. Они су једни од првих бугарских музичара који су концертирали као дуо. Одрасли су у интелектуалној средини. Њихов отац Харалан Владигеров био је правник, а њихова мајка Елиза Пастернак, пореклом руска Јеврејка и рођака познатог руског песника Бориса Пастернака, завршила је медицину у Француској и била први учитељ музике својих талентованих синова. Са 10 година Панчо Владигеров је учио композицију и теорију музике код проф. Добрија Христова у Приватној музичкој школи у Софији. Захваљујући контактима своје мајке, Панчо и Љубен Владигерови су често приређивали концерте у дворцу цара Фердинанда. Једном од њих је присуствовао светски познати француски виолиниста Анри Марто. Очаран талентом 12-годишњих музичара, он их је послао на школовање у Немачку. На захтев цара, тадашњи министар просвете проф. Иван Шишманов је браћи Владигеровим доделио стипендије. Панчо Владигеров је још у студентским годинама постигао прве успехе као композитор. 1918. и 1920. године је победник конкурса „Менделсон“. На почетку своје каријере /од 1920. до 1932. године/ био је пијаниста и композитор у чувеном берлинском Дојчес театру /Deutsches Theater/ еминентног немачког редитеља Макса Рајнхарта. Кућа „Universal Edition“ у Бечу објавила је партитуре дела Панча Владигерова, а дискографска кућа „Дојче грамофон“ је издала плоче са извођењима бугарског музичара.

Године 1932. Панчо Владигеров се вратио у Бугарску и постао је први професор композиције на Бугарском државном конзерваторијуму /данас Национална музичка академија „Панчо Владигеров“/, где је преко 40 година предавао композицију, клавир и камерну музику. Композитор је написао оперу „Цар Калојан“ (1936.) која је прва бугарска опера постављена у иностранству. Створио је и бројна симфонијска и камерна дела, песме и сценску музику, као и значајна вокално-инструментална дела. Студенти Панча Владигерова су изврсни музичари и ствараоци као што су Васил Казанџијев, Лазар Николов, Милчо Левијев, Алексис Вајсенберг, Георги Костов, Божидар Абрашев, Стефан Драгостинов, Милко Коларов. Међу њима је и син великог композитора - Александар Владигеров, талентовани пијаниста, композитор и диригент. Он је начинио интегрални снимак дела свог оца од којих су нека снимљена са Симфонијским оркестром БНР.

Без обзира што је већи део живота провео у Бугарској, Панчо Владигеров има запажено место и у музичком животу Европе. Године 1969. додељена му је награда „Готфрид фон Хердер“ Бечког универзитета. Наступао је у многим европским земљама. Заштитни знак истакнутог ствараоца били су његов весео карактер и шале којима је увесељавао своје пријатеље, студенте и колеге. Имао је бритак смисао за хумор за који су везане бројне анегдоте. Неке се чувају у тонском архиву БНР, а део њих су сакупљене у књизи.

Годишњица рођења Панча Владигерова обележена је у Москви пригодним концертом и гостујућом изложбом под називом „О Владигерову – лично“. У спомен-кућама Панча Владигерова у Шумену и Софији приређено је неколико концерата, а професори и студенти Националне музичке академије су пригодним програмима одали дужну почаст свом патрону.


Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Борис Машалов

У селима су га дочекивали као свеца

"Изврстан интерпретатор изворних народних песама‚ шармантан саговорник‚ добар човек" – тако је остао у сећањима својих савременика певач народних песама из Северне Бугарске Борис Машалов. Он припада оној талентованој генерацији професионалних народних..

објављено 7.4.25. 13.35

"Ритам Балкана" – јединствени сусрет традиције, ритмова и емоција у пројекту Оркестра народне музике БНР

Српска тамбурица, румунски цимбал, критска лира и бугарске гајде очекују публику у десетом издању најуспешнијег пројекта Оркестра народне музике БНР – „Ритам Балкана“. Музичари ће 10. априла (четвртак), од 19,00 часова, под диригентском палицом..

објављено 6.4.25. 10.50
Марија Илијева

"Изабери себе"

Након успешне 2024. године Марија Илијева је припремила нови сусрет са својом публиком. Прошлог лета љубитељи њене музике су уживали у њеним извођењима током турнеје под насловом „Сто разлога“ , легендарни рок музичар и вокалиста група "Дип..

објављено 3.4.25. 11.35