Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ближе звездама – планетаријум у Смољану

БНР Новини
Фотографија: Венета Николова

Кад год човек подигне поглед према небеском своду осутом звездама, обузме га онај неодољив осећај пролазности живота и самоће. У жељи да себи обезбедимо бољи живот често заборављамо да скоро ништа не знамо о свету који нас окружује. Знатижеља је та која нас тера да тражимо више, стално учимо и откривамо нешто ново. Постоје начини да се човек макар виртуелно упозна са Универзумом, тамо где време тече спорије или једноставно пролети брзином светлости, тамо где можда постоје и нека друга бића… Планетаријум у граду Смољану својим посетиоцима омогућава управо то – путовање кроз време и простор.Снимка

Смољански планетаријум је са радом почео пре 40 година, а његови посетиоци, углавном деца и млади људи, често се враћају да би још једном погледали пројекцију изгледа звезданог неба. Током летњих месеци када град Смољан и његова околина врве од туриста, округла планетаријумска сала буквално пуца по шавовима због великог броја посетилаца који желе да уроне у дубине свемира. У ту сврху је уграђен планетаријумски пројектор који посетиоцима испуњује жељу за путовањем у свемир. Пројектор је произведен у фабрици „Карл Цајс“ у Јени, Немачка, а представља спој оптике и механике што омогућава симулацију небеске сфере на своду куполе планетаријума. Пред нашим изненађеним погледима Сунце је полако зашло како би пао мрак, а на небу затрептале звезде, а поред њих се појављују и планете, свемирске маглице, комете и астероиди... Мењају се фантастичне слике звезданог неба. Путовање кроз време и простор које нам одузима дах, прелазимо из галаксије у галаксију, улазимо у звездана јата, пролазимо покрај црних рупа, џиновских егзопланета и тајанствених маглица. Представу прати лепа музика и пријатан женски глас. Одржавају се предавања на различите теме. Више појединости о програму планетаријума сазнајемо од његовог директора Маријане Хаџигенчеве:

„За најмлађе посетиоце имамо бајке, а одржавамо и едукативна предавања за ученике - о Сунчевом систему, Земљи, звездама, планетама, сателитима и сл. Одржавамо и отворена предавања и пројекције. Разматрамо, рецимо, теорију Великог праска, или кратку историју свемира. Занимљив је и звездани програм који тражи одговор на питање „Да ли смо сами?“ и Где можемо да нађемо друга бића?“

Пројекције су преведене на 6 језика, пошто је планетаријум у Смољану један од највећих у региону, а привлачан је за стране туристе који посећују град и његову околину. Испод куполе планетаријума која је висине 3 метра смештена је и мала опсерваторија која располаже огледалним телескопом (15 см).

Снимка

„Јако је занимљиво - прича гђа Хаџигенчева. - Виде се сунчеве пеге (привремене појаве на површини Сунца, односно фотосфери). Једном недељно организујемо посматрање ноћног неба, тада се могу уочити објекти попут звездног јата, маглице, ближе галаксије. Планетаријум у Смољану посећује 34.000 туриста годишње.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Николова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Музеј рударства у Пернику претвара вађење руде у атракцију

Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после..

објављено 7.4.15. 14.37

Музеј Николе Вапцарова у Банском

Банско је познато зимовалиште, а уз то се последњих неколико година успешно развија и као летњи туристички центар. Овдашњи музеји су изузетно интересантни и отворени током целе године. Они разоткривају важне стране не само историје већ и културе тог..

објављено 15.12.14. 11.08

Шипка и Бузлуџа - два врха у Бугарској која обавезно треба посетити

Има једно место у Старој планини, које је свето сваком Бугарину. То је врх Шипка, на коме се гордо уздиже Споменик слободе подигнут у част руских војника и бугарских ратних добровољаца (ополченаца), погинулих у Руско-турском рату из 1877-78. г., који..

објављено 5.11.14. 11.15