Све почиње од Адама и Еве. Еве – заводнице, инспирације, вољене жене, супруге и мајке… Можемо је назвати различитим именима. Уочи Дана жена покушавамо да је што потпуније осликамо – разнолику и противречну, али увек неизоставни део живота који често пута креира по својој мери. Када у томе успе, свет постаје лепши и светлији, како се пева у једној песми о изненадној пролећној киши. Жена је заправо она киша после које ничу прекрасни цветови наде, доброте, љубави. Да би озарили срца и отерали из њих сваку тугу, мржњу, неповерење.

И после овог романтичног увода, враћамо се суровој реалности. Жене у Бугарској су нешто бројније од мушкараца – оне чине преко 50 одсто становништва. Али је запосленост код њих тек 42 одсто. Последице светске економске кризе и пад производње итекако погађају жене. У поређењу са преткризном 2008. годином данас има 185 хиљада упражњених радних места, тврде независни синдикати Бугарске. Према Евростату, незапосленост код жена је крајем 2013. нарасла на нешто више од 12 одсто. Скоро 43 одсто жена код нас остало је без посла дуже од годину дана. Представнице лешег пола чине тек 26 одсто послодаваца код нас. Хвала Богу, бар у нечем позитивном имамо водећу улогу у Европи. Према статистици Европске комисије, жене чине 16 одсто чланова директорских одбора највећих компанија у Бугарској, док је просек за Европу 14 одсто.

А шта да кажемо о најзначајнијој улози савремене Еве – њеном позиву да буде мајка? Она све више одлаже у времену ту своју улогу. Данас је просечна старост жена које први пут рађају – 26 година и 2 месеца, док је у 2001. била знатно нижа – 23 године и 8 месеци. Типична бугарска породица већ одавно има једно дете, ређе – двоје, а још ређе више деце. Према социолошком испитивању које цитирају независни синдикати, свака четврта Бугарка жртва је кућног насиља. "Бугарска жена и даље сматра себе неравноправном у политичком и економском животу, жртвом нелојалне конкуренције, психичке и физичке тортуре у породици и на радном месту", сматра председник Конфедерације независних синдиката Бугарске Пламен Димитров.

Ред је да се присетимо и пословичне лепоте Бугарке која је опевана у безброј стихова и песама. Зато што свака бугарска жена носи у својим генима невероватан склад лепоте, здравља и мудрости. Све то вреди сачувати и множити. Непоновљиви глас родопске певачице Ваље Балканске пронео се космосом, талентоване младе Бугарке проносе светом певачку славу наше домовине, бугарска лепота дефилује модним подијумима у свету.

Свет је шарен и велик, али родна груда је најлепша. То је онај комад родног завичаја, она нит која се не да прекинути, били ми не знам колико далеко, рекла нам је средовечна госпођа која се после 8 година у емиграцији вратила у Бугарску. "Заувек" – наглашава она:

"Оно што имамо – кућу, родбину, то је најважније, јер било где живео, завичај је један једини на свету. И никакав новац не би могао да ти то надомести. Желела сам да видим како је у другим државама. Јер, ако никада ниси био у иностранству, не можеш да поредиш ситуацију, нити да оцениш оно што тренутно имаш. Зато мислим да смо у односу на остале Европљанке праве чаробнице, јер са мало пара стварамо права чудеса. Мислим да Бугаркама увек полази за руком да истовремено буду брижљиве домаћице, мајке и супруге, и уједно - успешне и амбициозне пословне даме, а уз то – некако им увек успева да изгледају лепо и неговано, што је опет веома важно."

Наравно, чућете и другачија мишљења. Рецимо, да је често пута Бугарка недовољно активна, да мора чвршће да се залаже за своје интересе, да се бори против грубости и вулгарности у нашем друштву, да се окрене традиционалним вредностима.

Прве пролећне кише су већ стигле - као најава најлепшеггодишњегдоба, када се после сивих и тмурних дана природа буди из зимског сна у сусрет пролећу, те вечите инспирације песницима, сликарима, композиторима… А ми, Словени, имамо чак и своју богињу Весну – весницу пролећа. Кажу да је то млада, тек напупела прелепа жена која својим ведрим осмехом доноси свету радост и мир…

Уредила и превела: Катарина Манолова