Седам запажених Бугара у изложби „Историја Бугарске кроз новчанице”

Да ли сте икад помислили колико историје има у новчаницама које свакодневно пролазе кроз наше руке? На садашњим бугарским новчаницама су приказани портрети неких од најнапреднијих људи у историји земље. Недавно је у Софији приказана изложба „Историја Бугарске кроз новчанице” која је заокупила пажњу јавности.

Новчанице су израђене према пројекту сликара Кирила Попова и у оптицају су од 1999. године, изузев оне у апоену од 100 лева издања 2003. године. На њима је 7 историјских личности које имају запажено место у бугарској духовности и култури. «То је релативно ретка појава, јер су на новчаницама стране валуте обично приказани најистакнутији револуционари, а на бугарским су ликови људи из других домена», каже Јуриј Влковски који предаје културологију на СУ «Св. Климент Охридски». Када је пре извесног времена држао предавање о историји Бугарске пред Енглезима и Ирцима у Белфасту, он је применио следећу тактику:

- Причајући о развоју наше земље током 20-их година прошлог века, синула ми је идеја да то учиним на најлакши и најатрактивнији начин – да покажем новчаницу у апоену од 5 лева. На њој је приказан талентовани бугарски сликар Иван Милев који је живео управо у то доба. Он је по мени изузетно интересантан као члан покрета «Домаћа уметност». Попут других еминентних сликара у њему као што су Владимир Димитров – Мајстора и Златју Бојаџијев, Иван Милев је основну инспирацију и снагу црпео из домаће традиције прожете духом европске уметности.»

Свети Јован Рилски – пустињак‚ бесребреник и чудотворац кога су још за живота звали "земаљским анђелом и небеским покровитељем". Његов лик приказан је на новчаници у апоену од једног лева (сусреће се веома ретко, иако није повучена из оптицаја)

На лицу новчанице апоена од два лева доминантан је портрет монаха Паисија Хиландарског који је својом књигом „Историја словеноболгарска” запалио варницу бугарског Препорода у 60-им годинама 18. века. Друга маркантна фигура бугарске духовности је Св. Јован Рилски /876.-946. године/‚ приказан на новчаници у апоену од једног лева. Јован Рилски је небески покровитељ нашег народа који се потпуно посветио Богу и постао пустињак у планини Рила. Тамо је вршио мноштво чуда, помажући људима, а нешто касније је основао Рилски манастир који се налази на Унесковој листи културно-историјске баштине. Ова новчаница се веома ретко сусреће, иако није повучена из оптицаја.

Међу ликовима неких од највећих духовних личности на бугарским новчаницама из последњих година је и онај истакнутог научника и просветитеља из доба Препорода др Петра Берона. Приказан је на новчаници у апоену од 10 лева. Др Берон је 1824. године издао „Буквар са различитим поукама”, познат и као „Рибни буквар” који је први уџбеник на новобугарском језику.

- Он је изванредна и пунокрвна личност, а његово име као да повезујемо само са једном књигом – каже Јуриј Влковски. – Петар Берон је много више од тога. Био је научник енциклопедиста и уједно одличан трговац. Мало је позната чињеница да је са 50 година стекао велико богатство, захваљујући практичности духа и великом смислу за трговину. Ова средства је уложио у бугарску просвету и образовање. Занимљива је и чињеница да је докторска дисертација др Петра Берона била из области гинекологије, а вођен амбицијом да буде новатор у европској науци, написао је преко 20 научних радова са више од 10.000 страница, у различитим областима знања: физике, хемије, метеорологије, геологије, филозофије и др. На изложби „Историја Бугарске кроз новчанице” дело овог запаженог просветитеља је приказано кроз животне фрагменте и одломке "Рибног буквара". На наличју новчанице осликан је телескоп Петра Берона‚ дуг више од два метра који је први сличан уређај на СУ „Св. Климент Охридски”.

На наличју новчанице у апоену од 100 лева приказани су ручни сат и позлаћена кутија за шибице са монограмом Алека Константинова. За изложбу "Историја Бугарске кроз новчанице" обезбедио их је Историјски музеј у Свиштову где се чувају.

Писац Алеко Константинов – аутор путописа «До Чикага и натраг» и отац Баја Гања – јунака непролазне славе у домаћој књижевности, приказан је на новчаници у апоену од 100 лева.

- Један од најзанимљивијих детаља у биогарфији Алека Константинова је његова пасија према фотографији – наставља своју причу Јуриј Влковски. – Први пут су на изложби приказане три пејзажне слике Алека. Оне нису светског квалитета, али су интересантне тиме да крајем 19. века ова врста фотографије није била развијена као уметност. Заступљена је и тема учешћа Бугарске на Колумбовој изложби у Чикагу 1893. године коју је писац посетио. Занимљиво је да бугарски павиљон на Шангајском сајму 2010. године изгледа онако како је пре 118. година изгледао наш павиљон на изложби у Чикагу. Довољно је да погледамо фотографије са дистанце од 100 година, да бисмо схватили да се Бугарска промовише кроз клишее. Исто се односи и на начин на који прихватамо ове личности. Зато је и наш циљ био да бежимо од клишеа и да помислимо шта је људима интересантно.“

Разгледнице које су међусобно размењивали Пенчо Славејков и Мара Белчева

На једну велику љубав у бугарској књижевној историји подсећа новчаница апоена од 50 лева. На лицу новчанице је приказан портрет запаженог писца Пенча Славејкова, а на наличју – жена његовог живота Мара Белчева. Овде је исписан и део текста Славејковљеве песме „Сан о срећи” и то није случајно, јер је крајем прошлог века песник предложен за Нобелову награду.

Најмлађи председник Народног собрања Стефан Стамболов (1884. године). Његов лик је на новчаници у апоену од 20 лева. На новчаници је део текста његове песме "Мојим друговима" написане у Ђурђу у априлу 1877. године.

Још једна значајна историјска личност нашла је место у изложби – на новчаници у апоену од 20 лева је лик великог бугарског државника Стефана Стамболова који је са 33 године постао председник владе, а за 7 година успео да претвори Бугарску у економски снажну и политички независну државу, са најдинамичнијом привредом у овом делу Европе.

Да ли ће изложба „Историја Бугарске кроз новчанице” бити приказана у иностранству?

- То нам је велика жеља. Истини за вољу, идеја о изложби се родила у Белфасту и првобитно смо намеравали да приредимо експозицију у иностранству. Јер су бугарске новчанице прва ствар са којом се странци суочавају приликом доласка у земљу. А кад човек држи у рукама непознате новчанице, његову пажњу привлачи оно што је на њима осликано. Планирамо да изложба буде приказана у различитим градовима Бугарске, а овог лета ће гостовати у Варни.”

Превела: Марина Бекријева

Подели

Седам запажених Бугара у изложби „Историја Бугарске кроз новчанице”

Више из ове категориjе

Мало Трново слави 111 година слободе

У некрополи на Перперикону археолози открили још један гроб „вампира“

Љубавне строфе на чесми Елија у Никополу

Славимо Светог Андреја Првозваног, који се сматра заштитником древних Бугара