© Фотографија: Елена Каркаланова
На лицу новчанице апоена од два лева доминантан је портрет монаха Паисија Хиландарског који је својом књигом „Историја словеноболгарска” запалио варницу бугарског Препорода у 60-им годинама 18. века. Друга маркантна фигура бугарске духовности је Св. Јован Рилски /876.-946. године/‚ приказан на новчаници у апоену од једног лева. Јован Рилски је небески покровитељ нашег народа који се потпуно посветио Богу и постао пустињак у планини Рила. Тамо је вршио мноштво чуда, помажући људима, а нешто касније је основао Рилски манастир који се налази на Унесковој листи културно-историјске баштине. Ова новчаница се веома ретко сусреће, иако није повучена из оптицаја.
Међу ликовима неких од највећих духовних личности на бугарским новчаницама из последњих година је и онај истакнутог научника и просветитеља из доба Препорода др Петра Берона. Приказан је на новчаници у апоену од 10 лева. Др Берон је 1824. године издао „Буквар са различитим поукама”, познат и као „Рибни буквар” који је први уџбеник на новобугарском језику.
- Он је изванредна и пунокрвна личност, а његово име као да повезујемо само са једном књигом – каже Јуриј Влковски. – Петар Берон је много више од тога. Био је научник енциклопедиста и уједно одличан трговац. Мало је позната чињеница да је са 50 година стекао велико богатство, захваљујући практичности духа и великом смислу за трговину. Ова средства је уложио у бугарску просвету и образовање. Занимљива је и чињеница да је докторска дисертација др Петра Берона била из области гинекологије, а вођен амбицијом да буде новатор у европској науци, написао је преко 20 научних радова са више од 10.000 страница, у различитим областима знања: физике, хемије, метеорологије, геологије, филозофије и др. На изложби „Историја Бугарске кроз новчанице” дело овог запаженог просветитеља је приказано кроз животне фрагменте и одломке "Рибног буквара". На наличју новчанице осликан је телескоп Петра Берона‚ дуг више од два метра који је први сличан уређај на СУ „Св. Климент Охридски”.
© Фотографија: Елена Каркаланова
© Фотографија: Елена Каркаланова
На једну велику љубав у бугарској књижевној историји подсећа новчаница апоена од 50 лева. На лицу новчанице је приказан портрет запаженог писца Пенча Славејкова, а на наличју – жена његовог живота Мара Белчева. Овде је исписан и део текста Славејковљеве песме „Сан о срећи” и то није случајно, јер је крајем прошлог века песник предложен за Нобелову награду.
© Фотографија: Елена Каркаланова
Још једна значајна историјска личност нашла је место у изложби – на новчаници у апоену од 20 лева је лик великог бугарског државника Стефана Стамболова који је са 33 године постао председник владе, а за 7 година успео да претвори Бугарску у економски снажну и политички независну државу, са најдинамичнијом привредом у овом делу Европе.
Да ли ће изложба „Историја Бугарске кроз новчанице” бити приказана у иностранству?
- То нам је велика жеља. Истини за вољу, идеја о изложби се родила у Белфасту и првобитно смо намеравали да приредимо експозицију у иностранству. Јер су бугарске новчанице прва ствар са којом се странци суочавају приликом доласка у земљу. А кад човек држи у рукама непознате новчанице, његову пажњу привлачи оно што је на њима осликано. Планирамо да изложба буде приказана у различитим градовима Бугарске, а овог лета ће гостовати у Варни.”
Превела: Марина Бекријева
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..
Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..