© Фотографија: Елена Каркаланова
На лицу новчанице апоена од два лева доминантан је портрет монаха Паисија Хиландарског који је својом књигом „Историја словеноболгарска” запалио варницу бугарског Препорода у 60-им годинама 18. века. Друга маркантна фигура бугарске духовности је Св. Јован Рилски /876.-946. године/‚ приказан на новчаници у апоену од једног лева. Јован Рилски је небески покровитељ нашег народа који се потпуно посветио Богу и постао пустињак у планини Рила. Тамо је вршио мноштво чуда, помажући људима, а нешто касније је основао Рилски манастир који се налази на Унесковој листи културно-историјске баштине. Ова новчаница се веома ретко сусреће, иако није повучена из оптицаја.
Међу ликовима неких од највећих духовних личности на бугарским новчаницама из последњих година је и онај истакнутог научника и просветитеља из доба Препорода др Петра Берона. Приказан је на новчаници у апоену од 10 лева. Др Берон је 1824. године издао „Буквар са различитим поукама”, познат и као „Рибни буквар” који је први уџбеник на новобугарском језику.
- Он је изванредна и пунокрвна личност, а његово име као да повезујемо само са једном књигом – каже Јуриј Влковски. – Петар Берон је много више од тога. Био је научник енциклопедиста и уједно одличан трговац. Мало је позната чињеница да је са 50 година стекао велико богатство, захваљујући практичности духа и великом смислу за трговину. Ова средства је уложио у бугарску просвету и образовање. Занимљива је и чињеница да је докторска дисертација др Петра Берона била из области гинекологије, а вођен амбицијом да буде новатор у европској науци, написао је преко 20 научних радова са више од 10.000 страница, у различитим областима знања: физике, хемије, метеорологије, геологије, филозофије и др. На изложби „Историја Бугарске кроз новчанице” дело овог запаженог просветитеља је приказано кроз животне фрагменте и одломке "Рибног буквара". На наличју новчанице осликан је телескоп Петра Берона‚ дуг више од два метра који је први сличан уређај на СУ „Св. Климент Охридски”.
© Фотографија: Елена Каркаланова
© Фотографија: Елена Каркаланова
На једну велику љубав у бугарској књижевној историји подсећа новчаница апоена од 50 лева. На лицу новчанице је приказан портрет запаженог писца Пенча Славејкова, а на наличју – жена његовог живота Мара Белчева. Овде је исписан и део текста Славејковљеве песме „Сан о срећи” и то није случајно, јер је крајем прошлог века песник предложен за Нобелову награду.
© Фотографија: Елена Каркаланова
Још једна значајна историјска личност нашла је место у изложби – на новчаници у апоену од 20 лева је лик великог бугарског државника Стефана Стамболова који је са 33 године постао председник владе, а за 7 година успео да претвори Бугарску у економски снажну и политички независну државу, са најдинамичнијом привредом у овом делу Европе.
Да ли ће изложба „Историја Бугарске кроз новчанице” бити приказана у иностранству?
- То нам је велика жеља. Истини за вољу, идеја о изложби се родила у Белфасту и првобитно смо намеравали да приредимо експозицију у иностранству. Јер су бугарске новчанице прва ствар са којом се странци суочавају приликом доласка у земљу. А кад човек држи у рукама непознате новчанице, његову пажњу привлачи оно што је на њима осликано. Планирамо да изложба буде приказана у различитим градовима Бугарске, а овог лета ће гостовати у Варни.”
Превела: Марина Бекријева
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..