Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Лисабонски уговор – нова правила функционисања ЕУ

Чешки председник Вацлав Клаус (на слици) је после дугог оклевања 3. новембра најзад потписао Лисабонски уговор.
Фотографија: БГНЕС
Трећег новембра Чешка је последња ратификовала Лисабонски уговор. Тај исувише закаснели чин изазвао је неку нервозност европских лидера, јер, као што је недавно изјавио и бугарски премијер Бојко Борисов, председник Вацлав Клаус "се доста поигравао са ЕУ". Бугарска која је већ у марту 2008. ратификовала Уговор из Лисабона, гледа на тај документ као на паметан компромис, који ће Европу направити снажнијом и ефикаснијом. Сада је време да после подуже дискусије о својим институционалним проблемима ЕУ најзад пређе на реално остварење реформи које су предвиђене у Лисабонском уговору. Предстоји избор председника Европског савета, врховног представника за инострану политику Уније са појачаним пуномоћјима и нове Европске комисије. Треба променити и унутрашња правила, јер ће се састав Европског парламента повећати за 18 посланика, један од којих ће бити Бугарин. И још, потребно је активирати нова законодавна права и нове поступке приликом усвајања буџета ЕУ, што у ствари изједначава статус Европског парламента са оним Савета уније. Реформа је позвана да помогне ЕУ да ради ефикасније и брже приликом доношења решења са равноправним учешћем свих чланова организације. Уместо потребне данас апсолутне већине, од 2014. г. решења ће се доносити квалификованом већином или са 55 одсто гласова земаља чланица који представљају најмање 65 одсто становништва ЕУ. Примена Лисабонског уговора ће повећати и улогу националних парламената, јер им омогућује учешће у европском законодавству или бар у прелиминарном разматрању одређених закона. Државе чланице ће бити повезане клаузулом солидарности у случају агресије, а то је од посебног значаја за мање земље. Ко жели ће моћи да се повеже и са клаузулом о заједничкој заштити. Ако прикупе милион потписа испод неке петиције, грађани ЕУ ће моћи да траже од ЕК да је размотри и да изгласа одговарајући закон, што ће такође допринети превазилажењу тзв. "дефицита" демократије у ЕУ. Али ново функционисање Уније претпоставља и нове одговорности националних власти. То ставља на дневни ред питање да ли ће се оне с њима снаћи. Да ли ће бугарски парламент, например, бити у стању да испуни те одговорности у данашњим тешким околностима.

Превод: Александра Ливен
По публикацията работи: Стоимен Павлов


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Варна домаћин винског фестивала Urban Wine Fest

У Варни ће се од 11. до 12. октобра, од 16.00 до 22.00 ч, одржати вински фестивал Urban Wine Fest. Организатор иницијативе је Бугарска асоцијација винских професионалаца, која обједињује енологе, власнике винарија, трговце, маркетиншке стручњаке,..

објављено 11.10.24. 07.25

Бугарска има највишу стопу смртности у несрећама међу земљама ЕУ

У саобраћајним несрећама је 2023. године у ЕУ живот изгубило 20.400 особа, што је за 1% мање у односу на 2022. годину, показују подаци ЕК. Шведска и Данска држе прва места по безбедности на путевима са 22, односно 26 смртних случајева на милион..

објављено 10.10.24. 17.38

Бугарски ученици освојили 5 медаља на Међународној олимпијади из астрономије и физике

Ученик Математичке гимназије у Варни Светослав Арабов освојио је златну медаљу на Међународној олимпијади из астрономије и физике, преноси БТА.  Такмичење које је одржано од 3. до 10. октобра у Катмандуу, Непал, окупило је више од 80 ученика из 19..

објављено 10.10.24. 13.17