Лисабонски уговор – нова правила функционисања ЕУ

објављено 5.11.09. 13.26

Чешки председник Вацлав Клаус (на слици) је после дугог оклевања 3. новембра најзад потписао Лисабонски уговор.

Фотографија: БГНЕС

Трећег новембра Чешка је последња ратификовала Лисабонски уговор. Тај исувише закаснели чин изазвао је неку нервозност европских лидера, јер, као што је недавно изјавио и бугарски премијер Бојко Борисов, председник Вацлав Клаус "се доста поигравао са ЕУ". Бугарска која је већ у марту 2008. ратификовала Уговор из Лисабона, гледа на тај документ као на паметан компромис, који ће Европу направити снажнијом и ефикаснијом. Сада је време да после подуже дискусије о својим институционалним проблемима ЕУ најзад пређе на реално остварење реформи које су предвиђене у Лисабонском уговору. Предстоји избор председника Европског савета, врховног представника за инострану политику Уније са појачаним пуномоћјима и нове Европске комисије. Треба променити и унутрашња правила, јер ће се састав Европског парламента повећати за 18 посланика, један од којих ће бити Бугарин. И још, потребно је активирати нова законодавна права и нове поступке приликом усвајања буџета ЕУ, што у ствари изједначава статус Европског парламента са оним Савета уније. Реформа је позвана да помогне ЕУ да ради ефикасније и брже приликом доношења решења са равноправним учешћем свих чланова организације. Уместо потребне данас апсолутне већине, од 2014. г. решења ће се доносити квалификованом већином или са 55 одсто гласова земаља чланица који представљају најмање 65 одсто становништва ЕУ. Примена Лисабонског уговора ће повећати и улогу националних парламената, јер им омогућује учешће у европском законодавству или бар у прелиминарном разматрању одређених закона. Државе чланице ће бити повезане клаузулом солидарности у случају агресије, а то је од посебног значаја за мање земље. Ко жели ће моћи да се повеже и са клаузулом о заједничкој заштити. Ако прикупе милион потписа испод неке петиције, грађани ЕУ ће моћи да траже од ЕК да је размотри и да изгласа одговарајући закон, што ће такође допринети превазилажењу тзв. "дефицита" демократије у ЕУ. Али ново функционисање Уније претпоставља и нове одговорности националних власти. То ставља на дневни ред питање да ли ће се оне с њима снаћи. Да ли ће бугарски парламент, например, бити у стању да испуни те одговорности у данашњим тешким околностима.

Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Стоимен Павлов

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Лисабонски уговор – нова правила функционисања ЕУ

Више из ове категориjе

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

У Старој Загори почели да шаљу писма Деда Мразу