„Геније је фермент који покреће врење шире како би она постала вино. Свака кап шире грожђа садржи милионе фермената који вру, кипе и који се испољавају, али пази сад, сине – једино ако имају одговарајуће услове. У сваком човеку спава потенцијални..
На рођендан Марина Големинова , 28. септембра, у његовом родном Ћустендилу, традиционално се додељује награда која носи његово име. Додељује ју ауторитативни жири који чине познати музичари, јавне личности и представници општине. Добитник Националне..
У Ћустендилу је одржан традиционални и амблематски за град под брдом Хисарлука Празник плодности. Током 15. издања фестивала које је протекло под мотом „Све што је земља родила“ учешће је узело на десетине пољопривредних..
Трешње су једно од најранијих воћа које сазрева на нашим просторима. Свеже трешње можемо набрати већ у мају, а почетком јула је акција бербе трешања и вишања при крају. Познато је да су трешње богате витаминима и супстанцама које подржавају имуни..
У региону Ћустендила се узгајају најбоље трешње. У овом граду у југозападној Бугарској се од 2008. сваке године одржава Празник трешње. Тако ће бити и ове године – од 24. до 26. јуна (од петка до недеље). Организатори манифестације општина..
Јединствена изложба 350 слика нашег великог сликара Владимира Димитрова-Мајстора приређена је у граду Ћустендилу поводом 140. годишњице његовог рођења. Међу њима је и 15 слика које до сада никада нису излагане у јавности. У фонду..
Аутобус који је путовао ка Косову доживео је несрећу јутрос око 4.30 часова, на обилазници око Ћустендила, на искључењу код хидроакумулације „Дренов дол.“ У аутобусу је било 29 путника, од којих 6 деце. Нема тешко повређених лица у саобраћајној несрећи,..
„Својим преводом Библије је Петко Славејков знатно утицао на савремени бугарски књижевни језик. Иван Вазов је о Библији у преводу Славејкова рекао да је она уџбеник који је формирао наш књижевни језик,“ наводи Михаил Грков, један од аутора књиге „150..
Уочи једног од највећих летњих хришћанских празника – Успења Пресвете Богородице, у ћустендилском крају жене изводе ритуал мешења и обредног ломљења хлеба познат као „Панагија“ . Сам чин мешења хлеба одсликава његов сакрални карактер. Oбред..
„Бугарски Јевреји су махом били сиромашне занатлије или обични радници. Просечан Бугарин који је одрастао међу припадницима грчке, јерменске, турске и ромске заједнице тешко може да разуме антисемитизам. Њему је тај проблем стран.“ Овим речима је..