Свети Стефан – први страдалник за Христову веру

Дана 27. децембра Бугарска православна црква и верници славе празник посвећен Светом првомученику Стефану. Стефан је име грчког порекла које долази од речи „στέφανος“ што значи „венац, круна“. Симболизује победу и част, које су својствене Христовом следбенику, овенчаном венцем мучеништва. Његов лик је приказан на левим дверима иконостаса.

Млади Стефан је први од седморице ђакона које су ученици Исуса Христа рукоположили и, као и они, чинио је чудеса – исцељивао је болесне и истеривао демоне. Снагом вере постао је архиђакон у хришћанској општини Јерусалима која се бринула о удовицама и сиротињи. Стефан се толико праведно опходио, јасним и истинитим речима и огромном снагом своје вере задобијао је нове и нове присталице Христове вере. Због тога је имао много непријатеља и како нису могли другачије да спрече његово проповедање, они су га оклеветали у Синедриону да је хулио на Бога и Мојсија. На суђењу је Свети Стефан разложно побио све клевете лажних сведока и са великим поштовањем, испричао је историју Израиља још од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија. Истина о Месији још више је разбеснела свештеничке и народне поглаваре, те су Стефана извели из града и убили камењем. Последње речи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“.

Свето предање казује да су Света Богородица и Свети Јован Богослов стајали подалеко, на једној узвишици гледајући његову мученичку смрт и молећи се Богу за њега.

Сећање на ову мученичку смрт је током година избледело све док у 4. веку нису пронађене свечеве мошти од којих су се многа чудеса и исцељења догодила.

Првобитно Црква је обележавала сећање на Светог Стефана 26. децембра, одмах после Христовог рођења. Касније је у Византији Црква 26. децембар одредила за дан када се обележава Сабор Пресвете Богородице, а прослава светитеља је померена на 27. децембар.

Једна од цркава које носе име Светог Стефана је Гвоздена црква у Истанбулу, која се сматра светињом бугарског духа.