Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања.
Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан 19. фебруара 1878. године по старом календару, ставља тачку на Руско-турски рат (1877-1878). Овај документ предвиђа оснивање аутономне трибутарне Кнежевине Бугарске, која је била у обавези да плаћа данак султану.
Међути, Енглеска и Аустроугарска изјасниле су се против овог прелиминарног мировног уговора те је у јулу исте године потписан Берлински споразум, чиме је наша земља подељена на пет делова.
Ослобођење Бугарске први пут је обележено 1879. године у Великом Трнову, када је егзарх Антим I, тадашњи председник Уставотворне народне скупштине, одслужио парастос у храму Пресвете Богородице у присуству народних посланика и грађана. Од 1888. године, 3. март се званично слави као Дан ослобођења Бугарске од османске владавине.
Грађани 3. марта полажу венце и цвеће на споменик борцима који су пали за ослобођење Бугарске, служи се парастос и молебан, одржава се свечано постројавање јединица војске.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Ведро
Претежно облачно
Променљиво облачно