На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата и доводећи у питање један од основних циљева Европске уније – спречавање новог конфликта на континенту. У светлу нових политичких дешавања, као што је повратак Доналда Трампа у Белу кућу и његов напети однос са Европом, почели су први дипломатски кораци ка окончању рата. Међутим, многи аналитичари остају скептични у погледу акција нове америчке администрације. Иако су одржани сусрети као што је онај између америчког сенатора Марка Рубија и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова у Ријаду, као и телефонски разговори између Трампа и Владимира Путина, стручњаци истичу да су потребна конкретне и јасне гаранције за праведан и, пре свега, трајни мир – не само за Украјину, већ за целу Европу.
Питање да ли је могућ праведан мир у Украјини поставили смо и оперној певачици Анастасији Алтуховој, која је рођена у Запорожју, граду на истоку Украјине и која данас наступа у Старозагорској опери. Она је поделила своје мишљење:
„За мене, једини праведан мир био би да Русија повуче своје снаге и врати се на границе које су постојале пре три године. Ја сам из источне Украјине, а руске трупе су удаљене само 50 километара од мог града. Половина мојих рођака који живе у тамошњим селима тренутно су под окупацијом. Ако Русија планира да остане на тим територијама, то не бих могла да сматрам праведним миром, јер би то значило да их никада више нећу видети“, каже она.
Анастасија се сећа како су њена мајка и бака, у првој недељи инвазије, остале у викендици пријатеља, не очекујући да ће рат попримити такве размере. Међутим, брзо су успеле да оду за Немачку, код Анастасијине тете, која им је помогла да започну нови живот. Иако сматра да звучи патетично, она истиче да сваки свој наступ у Старозагорској опери посвећује Украјини.
„Дајем све од себе, са вером да ће Бог чути моје молитве и донети мир Украјини. Иако можда звучи емоционално, ја у то верујем. Увек желим да на афишама пише да сам Украјинка, да људи знају да долазе да слушају украјинску певачицу. У сваком слободном тренутку, трудим се да изводим украјинску музику, како би људи знали да у културном свету постоји и Украјина“, додаје она.
На питање какав траг ће рат у Украјини оставити у сећању будућих генерација, Анастасија каже да ће се рат задржати у сећању деце која данас расту у Украјини, на генетском нивоу.
„Ми смо одрастали уз приче о Другом светском рату, а данашња деца ће такође одрастати с идејом да су преживела рат и носиће сећања на то. Не мислим да ће бити могуће да за 100 или 200 година поново будемо пријатељи са Русијом“, истиче она.
Анастасија је изузетно захвална директору Старозагорске опере, Огњану Драганову, који је био и њен професор на Музичкој академији у Софији, на томе што јој је 2021. године понудио да постане део оперског ансамбла ове куће.
Са друге стране, Оксана Харкив, украјинска правница из Кијева, која је такође дошла у Бугарску на почетку рата, има другачији поглед на ситуацију. Она не може да се бави својом професијом у Бугарској и тренутно је домаћица. Оксана је скептична у погледу покушаја за прекид рата и сматра да Украјина неће имати добру позицију за преговоре:
„Украјина није била припремљена за рат. Влада жели мир од Путина, али не мислим да ће Украјина бити у доброј позицији током преговора. А украјински грађани неће знати све што ће наша земља успети да договори, јер данашња политика Украјине се води скоро у потпуној тајности.“
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: БГНЕС, лична архива
На данашњи дан, давне 1905. године, група од 15 студената упутила се у неизвесну авантуру – прво зимско освајање највишег врха планине Витоше, Черног врха (2.290 м), који бди над Софијом. Млади ентузијасти окупили су се 30. јануара око поднева у..
Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Циљ програма је..
У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..
Захваљујући европској иницијативи DiscoverEU, 558 осамнаестогодишњака добило је путне пропуснице за бесплатно путовање возом по Европи, током којег ће..
На бугарској антарктичкој бази „Св. Климент Охридски“ постављена је специјализована мерна опрема која ће у периоду од два месеца прикупљати драгоцене..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског,..