Пре неколико дана је министарка финансија Теменушка Петкова обелоданила да је финансијска ситуација у држави критична. У условима последица политичке кризе, услед које касни усвајање Државног буџета за 2025. годину, као да ћемо брзо заборавити на добре вести од почетка ове године – о успореној инфлацији на годишњем нивоу и приступању Шенгену и копненим путем. Новоизабрана Влада је повукла Нацрт буџета за 2025. годину, који је поднела прелазна влада, и саопштила да ће до 14. фебруара поднети нови Нацрт буџета, а у међувремену треба да најави и мере за опоравак државне касе.

Тема буџета је изазвала бурне расправе између владајуће гарнитуре и опозиције. Синдикалисти из Конфедерације рада „Поткрепа“ су забринути због одсуства јасноће у погледу обавезног социјалног осигурања и предвиђених параметара, а по њима, остаје нејасна и политика доходака. Из Синдиката изјављују да најављени датум за подношење новог Нацрта буџета, 14. фебруар, „ствара услове за напетост, недовољно времена за темељно упознавање са нацртом и припрему образложених мишљења, као и за евентуалне грешке”.

Експерти другог великог синдиката у земљи – Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) инсистирају на политици доходака која ће довести најмање до 10% раста зарада и загарантованог средњорочног темпа повећања зарада, како би се услови рада у Бугарској приближили онима у другим земљама-чланицама ЕУ. Они постављају услов да буџет буде размотрен и изгласан у најкраћим роковима /најкасније до 6 – 7 недеља/, јер крајем марта престаје да важи Закон о приходима и расходима за 2024. годину, који је тренутно на снази. Према речима председника Конфедерације независних синдиката Бугарске Пламена Димитрова, то аутоматски доводи до стагнације политике расхода. У многим системима запажа се велика напетост и веома је важно да људи на власти разумно размишљају о оптималном расту зарада.

„Рокови су сасвим кратки, али су ипак политике важне. Што се политике доходака тиче, може се гарантовати повећање од најмање 10% за све, ретроактивно од 1. јануара. Јер је од почетка године минимална зарада повећана за 15%, а зараде у приватном сектору су последње три године порасле за 13 до 14 одсто на годишњем нивоу. Док су зараде у јавном сектору порасле за 8 до 12 одсто, што значи да овај сектор заостаје. Дакле, ако не буде повећања од најмање 10%, јавни сектор ће постати крајње неконкурентан и највероватније неће имати ко да ради. А ми желимо квалитетне услуге – у образовању, у здравству и у социјалној сфери.“

На основу свог истраживања потрошачких цена 20 основних животних намирница Конфедерација независних синдиката Бугарске наводи да је прошле године у земљи забележен раст цена од 4,2%.

Једна од главних расправа почетком ове године је та о цени хлеба. Након укидања нулте ставке ПДВ-а на хлеб, која је као мера уведена у време пандемије коронавируса, и поновног увођења ставке од 20% од 1. јануара, дошло је до осетног повећања цена у скоро свим градовима земље. „Цена хлеба је, међутим, порасла за скоро 4% и док је нулта ставка ПДВ-а била на снази“, истиче Пламен Димитров:

„Тврдња да смањење стопе ПДВ-а на неку робу или услугу доводи до смањења њене цене је потпуно нетачна. Ми, синдикати, смо се увек противили смањењу ПДВ-а, јер то лишава буџет прихода, који би требало да се кроз политике расхода усмере на пружање подршке појединим произвођачима и одређеним врстама робе, на социјалну сферу, здравство и образовање“, сматра Пламен Димитров.

У Бугарској су и даље зараде најниже у односу на остале чланице ЕУ. У исто време овде су цене основних намирница највеће чак и у поређењу са нама блиским земљама. Забрињава чињеница да најсиромашнији Бугари постају све сиромашнији и то брзим темпом – алармирају из Конфедерације независних синдиката Бугарске. У посебно тешкој ситуацији су они који раде за минималну плату, као и старији људи који примају ниске или просечне пензије. Према процени Синдиката, месечни трошкови живота трочлане породице са дететом до 14 година износе најмање 2.650 лева (1.355 евра). То је неостварљиво, ако запослени чланови домаћинства примају минималну зараду, која тренутно износи 1.077 лева (550 евра). У тешкој ситуацији су и пензионери са просечном пензијом од око 800 лева (409 евра), а у још тежој – они, који имају нижу пензију.

Да од почетка године све цене расту, потврђује Анка Стојанова, пензионер из Софије:

„Све што сам данас купила на пијаци скупље је него прошле године. Пензија ми није висока, просечна је, тако да за сада успевам да плаћам режије. Не ослањам се на помоћ своје деце, сналазим се сама. Вероватно има и других разлога, али мислим да су за државу највише криви политичари. Важно је да је младима боље, да се њихови дохоци повећавају. Они морају да издржавају децу и стога имају више трошкова.“

Инфлација постоји, цене расту – то каже Тања Василева, која продаје на једној од великих пијаца у Софији и додаје:

„Новцем који током недеље зарадим од неке продате робе, не могу да на берзи поново купим исту робу. Људи су свакако забринути, али се надам да ће се због чињенице да већ имамо Владу, смирити.“

Фотографије: БТА, БГНЕС, БНР - Видин

Превела: Албена Џерманова