Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Saracta“ – музичко путовање у мистику прабугара

Фотографија: YouTube / Fa&MiMusic

Музички пројекат „Saracta“, што значи „Чувар“, враћа нас вековима уназад, у свет древне мистике и заборављених знања. Иза овог амбициозног подухвата стоје продуценти Fabrizio Parisi и The Editor, а њиховом изазову придружује се и легендарно име бугарске музике – Господин Господинов – Гепи, који се овим пројектом враћа на сцену након двадесетогодишње паузе.

Комбинација певања уз исон и неконвенционалног хаус ритма ствара снажан доживљај који оживљава древне космичке законе, недокучиве савременом човеку. Ова хипнотичка музичка фузија додатно је обогаћена звуцима гајди, на којима свира управо Гепи, који је, уз Фабриција Паризија и The Editor-а, један од аутора композиције.

„Saracta“ нас уводи у свет Прабугара, њиховог календара, мистике летњег и зимског солстиција, као и тајни равнодневица.


Видео спот који прати песму не само да употпуњује, већ и продубљује њену поруку. У средишту овог визуелног остварења налази се прабугарски календар – најстарији и најпрецизнији календар на свету. Главну улогу у споту тумачи Гепи, који се појављује као „Чувар“ – колобар, који креира и чува овај календар. Мистика прожима сваки детаљ, од сценографије до костима, које је осмислила изузетна Пламена Боева, костимографкиња која је занат усавршавала у чувеном римском филмском студију Cinecittà. Данас ствара искључиво за италијанску позоришну сцену, а овом пројекту посветила је месеце истраживањa како би оживела дух прабугарске културе.

„Израда колобарског костима трајала је око три месеца, од првих скица до коначне верзије. Највећи изазов било је истраживање, јер не постоје сачувани прецизни историјски извори о њиховом изгледу. Стога сам се ослонила на симболику прабугарске традиције како бих дочарала суштину тог времена“, објашњава Боева.

Одмеравање времена скривено је у мистичним гестовима Гепија, који руком обликује знаке зимског и летњег солстиција, као и пролећне и јесење равнодневице, док истовремено представља циклус од дванаест месеци.

Целокупна естетика „Saracta“- е превазилази музику и претвара се у мистичну причу о нашим древним и славним прецима.

Пројекат је реализован уз подршку Националног фонда за културу.


Уредила: Диљана Трачева

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: YouTube / Fa&MiMusic



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Поруке најпознатијих светских божићних песама најбрже допиру до срца на бугарском језику

Божић је веома посебан празник за певачицу Румјану Коцеву. Годинама уназад она породицу и пријатеље окупља у свом дому – стварајући драгоцене тренутке који њене дане греју све до следећег Божића. Ове године, поп певачица је домаћој публици поклонала..

објављено 25.12.24. 11.05

„Чиста Дево“

Једно од најлепших дела вековне вокалне уметности Цркве, посвећене нашој заједничкој Мајци.  Нека ово буде поздрав свим хришћанима широм света поводом светлог празника Рођења Христовог!

објављено 24.12.24. 11.00

"Божићно чудо"

На музичкој сцени појавила се нова празнична песма названа "Божићно чудо", коју изводе млади певачи Стефани Илијева  и Стојчо Стојчев, познат под уметничким именом STOYCHOS. Док Стефани иза себе већ има две ауторске песме, за STOYCHOS-а овај..

објављено 23.12.24. 10.15