Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

„Храна или грејање?“, домаћинства у Источној Европи ове зиме без дилеме, у западноевропска пред изазовом

С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера.

Бугарска домаћинства, као и европска, морају се ограничавати током зиме. Иако цене електричне енергије у Бугарској нису порасле, трошкови за струју се повећавају, а у комбинацији са другим растућим трошковима, то се неизбежно одражава на породичне буџетеизјавио је Антон Иванов, стручњак Бугарског енергетског и рударског форума.

На питање да ли ће и бугарски потрошачи ове зиме морати да се суоче са избором „храна или грејање, као што је то случај у неким деловима Европе, Иванов је додао: Најмање што можемо рећи је да нисмо у толико лошем положају као прошле или претпрошле године. Код нас у том смислу није дошло до значајне промене.

Овај коментар уследио је као реакција на материјал „Heating or eating: an unpalatable choice“ међународне редакције „Евранет Плус“, у којем се разматра ова непријатна дилема“ с којом ће се ове зиме суочити поједини грађани Старог континента, посебно они који користе струју и природни гас.

Бугарска није међу земљама које су претрпеле значајан раст цена струје за домаћинства „јер мислим да смо једина земља у Европској унији која је задржала регулисано тржиште, рекао је Антон Иванов.

„У том смислу, домаћинства су заштићена од наглих поскупљења, али ће се потрошачи који су се одлучили за грејање на електричну енергију суочити са већим рачунима, што ће неке породице ставити пред тежак избор“, упозорио је стручњак.

У тексту се подсећа и на позив европских посланика из новембра, упућен Европској комисији из Стразбура, за хитне мере ради ублажавања раста цена који оптерећује буџете домаћинстава.

Дати су примери земаља које су увеле пореске олакшице, субвенције и ценовни тавани како би се избориле са кризом.

Пољска је, на пример, замрзла цене енергије на „период од девет месеци у 2025. Години, потврдила је пољска министарка заштите животне средине Паулина Хениг-Клоска. У Аустрији су мере, које је представила Каролајн Нвафор из Аустријског фонда за климу и енергију, обухватиле три програма:

Први је 'енергетски кишобран', други 'чисто грејање за све', а трећи 'штедња енергије у дому'. Кроз ове програме, свака породица може добити бесплатне енергетске савете или заменити старе кућне апарате, попут фрижидера или шпорета, новим, енергетски ефикасним уређајима.

Подсећа се и на очекивани скок цена у Аустрији због истека тзв. „кочнице за цене струје“.


Румунски министар енергетике Себастијан Бурдуја поручио је грађанима да немају разлога за бригу због рачуна за енергију током зиме: „Румуни не треба да брину о рачунима при нижим температурама! Биће довољно гаса, а постоји и горњи лимит за рачуне, укључујући и оне за струју.“

Његов грчки колега Теодорос Скилакакис осврнуо се на заједничку иницијативу Грчке, Румуније и Бугарске у вези са интервенцијом Европске комисије како би се решили проблеми са високим ценама енергије у источној у односу на западну Европу.

„Суочавамо се са феноменом у Југоисточној Европи, који овог пута укључује и Аустрију, где су цене апсурдне! Неколико фактора утиче на то, укључујући недостатак интерсистемских веза са Западном Европом, која има обиље јефтине енергије, као и алгоритам за управљање преносним капацитетима. Потребан нам је инструмент који би спречио прекомерни профит на рачун потрошача и привреде“, истакао је Скилакакис.

Што се тиче пореза на прекомерну добит произвођача електричне енергије, стручњак за енергетику Антон Иванов подсетио је да је та мера већ примењена у Бугарској и да је још увек на снази. Он је, међутим, упозорио на могуће недостатке оваквог приступа:

„То је прихватљива и разумна мера када су цене енергије превисоке, а трошкови производње код одређених произвођача ниски. Међутим, мора се обезбедити веома јасна анализа и систем ревизије за сваког произвођача, како би се осигурало да се стварно опорезује прекомерна добит, а не да неки произвођачи буду кажњени само зато што учествују на тржишту.“

Експерт из Бугарског енергетског и рударског форума поделио је детаље у вези са предлозима које су Букурешт, Атина и Софиja упутиле Европској комисији.

„Три земље су позвале на убрзање пројеката од заједничког интереса који би повећали капацитет међусистемских веза на границама са Мађарском, Словачком и Словенијом, које су тренутно критичне тачке. Међутим, то ће захтевати време. Друга предложена мера је дубља анализа европског тржишта електричне енергије како би се избегли ценовни скокови у одређеним тржишним зонама“, навео је он.


За регулисање европског енергетског тржишта заложио се и немачки посланик у Европском парламенту из редова Левице, Мартин Ширдеван:

„Потребна нам је стратешка регулација овог тржишта на дуги рок. Такође, морамо улагати у обновљиве изворе енергије“, изјавио је.

Румунски европарламентарац Дан Ника, члан Прогресивног савеза социјалиста и демократа, поставио је питање регулације:

„Једина велика тржишта у ЕУ која нису регулисана као берзе су тржишта електричне енергије и природног гаса. Према Европској агенцији за хартије од вредности и тржишта, то су једина два тржишта која користе типичне берзанске механизме. Када ћемо добити предлог за берзанску регулацију ових тржишта, како бисмо обезбедили транспарентност и предвидљивост, али и знали како се у ЕУ продају струја и гас, као и коме?“

Тржиште електричне енергије има две кључне особености које, према мишљењу стручњака Антона Иванова, са инжењерског становишта онемогућавају примену свих могућности које постоје на финансијским берзама.

„Прва специфичност односи се на немогућност дуготрајног складиштења електричне енергије. Другим речима, она се производи и троши истовремено. На берзама не постоје производи који се истовремено производе и користе. Иако има роба које се продају, то су производи који нису намењени директно крајњем кориснику“, објаснио је Иванов.

Као другу специфичност, Иванов је навео ограничења у испоруци електричне енергије до крајњег потрошача на различитим тачкама тржишта. „За разлику од финансијских берзи, где се производи могу у року од неколико секунди наћи у портфељу било ког крајњег клијента у Европи, овако нешто је немогуће када је реч о електричној енергији“, нагласио је експерт. Он је додао да би примена механизама сличних онима на финансијским берзама на тржишту електричне енергије могла „пре довести до додатних проблема, него до решавања тренутних изазова са којима се суочавамо“.


Да ли Бугарска треба да се плаши озбиљне енергетске кризе ове зиме?

Енергетска криза се пре свега повезује са сигурношћу у снабдевању. Људи, посебно они који су се определили за грејање на електричну енергију, постају све више зависни од тога да ли ће испоруке електричне енергије бити стабилне и поуздане.

Нажалост, последњих година, не само у Бугарској већ и у целом региону, угашен је велики број термоелектрана на угаљ. Сви смо свесни њихових еколошких недостатака, али такве електране представљају изузетно поуздан извор енергије, јер користе локалне енергетске ресурсе, нису зависне од увоза, и омогућавају континуирану производњу електричне енергије. Њих су у великој мери заменили обновљиви извори енергије. Ипак, када говоримо о соларним изворима енергије, онитоком зиме не могу да пруже потребну стабилност у снабдевању.

Чак и оне инсталације које користе батерије имају ограничен капацитет, јер циклус пражњења батерија траје само неколико сати, што значи да не могу да покрију читаву ноћ. Замена термоелектрана на угаљ соларним електранама не гарантује сигурност у снабдевању, и због тога сам забринут у којој мери ћемо бити у стању да балансирамо систем и обезбедимо непрекидан доток електричне енергије.


Недостатак заједничког приступа у Европи не само да изоштрава разлике у ценама између земаља, већ и доводи до раста нивоа енергетског сиромаштва, нарочито у Југоисточној Европи. Ово се јасно види из објављених анализа.

Каква је по овом питању ситуација код нас?

„Велики број домаћинстава у Бугарској могао би да се сврста у ову категорију. У нашем законодавству већ постоји дефиниција енергетски сиромашних, али још увек није довољно развијен правни оквир који би омогућио статистичку анализу домаћинстава која спадају у ту групу“, објашњава стручњак Антон Иванов. Он упозорава да би либерализација тржишта могла драстично повећати број енергетски сиромашних у Бугарској:

„За Бугарску је посебно забрињавајуће то што ће се истовремено десити два процеса: прво, увођење дефиниције енергетски сиромашних у праксу, и друго, либерализација тржишта, која ће неминовно довести до раста цена електричне енергије. То значи да ћемо имати додатан ефекат на домаћинства која, са регулисаним и заштићеним ценама, сада не спадају у категорију енергетски сиромашних, али ће након либерализације, због раста цена, многа од њих упасти у ту групу, упозорава Иванов.

Какве мере би могла да предузме Софија како би ублажила овај ефекат?

За ову зиму не, али говоримо о томе да би следећу требало предузети мере како бисмо имали финансијске резерве у Фонду за сигурност енергетског система, које ће компензовати евентуалне скокове цена. Након тога треба увести могућности за тарифе и обезбедити заштићену потрошњу, изнад које би тржишне цене биле израженије, изјавио је експерт.

Према његовим речима, снабдевачи електричном енергијом, иако на слободном тржишту, треба да преузму јасне обавезе да не дозволе велике и привремене промене у ценама. То подразумева пакет мера који ће заштитити крајње потрошаче у домаћинствима од неповољних ценовних кретања током либерализације енергетског тржишта.


Из чланка се такође види да ће земље које имају мањи удео енергије из обновљивих извора бити изложене већем ризику од енергетског сиромаштва.

Да ли се ми налазимо међу тим земљама?

„Бугарска, иако има велики удео електрана на угаљ, користи и велики проценат електрана са ниским емисијама – то су хидроелектране, укључујући и нуклеарне електране које имају низак емисиони фактор. Међутим, акценат се ставља на то да ће, када се у дугорочном периоду у Европи повећа удео обновљивих извора енергије, сама Европа много мање зависити од спољних испорука, што ће довести до нижих цена, објаснио је стручњак Антон Иванов.

Он додаје да ће, према проценама, у Немачкој очекивани пад трошкова за домаћинства бити забележен тек после 2030. године, јер до тада систем треба да се засити. Није само питање изградње фотоволтаичних електрана – потребан је и велики удео ветроелектрана које ће надоместити недостајућу енергију из соларних електрана током зиме. То је повезано са трошковима у мрежама, али све то ће се догодити, само са закашњењем“, закључио је Иванов.

„Морамо имати јасну визију како да дођемо до будућности у којој ће објекти на бази обновљивих извора енергије бити толико бројни да ће учинити непотребним друге изворе енергије који имају високе емисије. Такође, електропреносни системи у Европи морају бити довољно развијени како би се енергија из региона где имамо вишак, као што је, на пример, енергија ветра, могла преносити у области где је има мање“, рекао је Антон Иванов, стручњак из Бугарског енергетског и рударског форума.

Према његовим речима, у тренутној ситуацији, када у нашем региону дође до несташице енергије, не можемо рачунати на довољне испоруке из Централне и Западне Европе. На пример, ако у Балтичком мору постоји велики потенцијал ветра и вишак енергије у централној и западној Европи, ми не можемо да искористимо овај вишак јер инфраструктура за пренос енергије нема довољан капацитет да омогући пренос енергије из тих подручја.

Да бисмо досегли оптимално енергетско снабдевање са изворима који имају ниску зависност од увоза из трећих земаља и који омогућавају ниске цене, мораћемо да уложимо значајна средства и да будемо свесни да ће то трајати дуго, објаснио је Антон Иванов из Бугарског енергетског и рударског форума у ​​интервјуу Зорнице Близнашке, заснованог на чланку међународне редакције „Евранет Плус“. Он додаје да је за време овог прелазног периода потребно много пажљивије приступити одустајању од традиционалних и поузданих енергетских извора које тренутно користимо, како не бисмо довели домаћинства у ситуацију да буду изложена ризику од прекида снабдевања електричном енергијом, чак и ако је то само краткорочно.

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фестивал „Љути Божић на фарми“ у селу Лозен

Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..

објављено 7.12.24. 09.55

Житељи приморског града Черноморец „закључавају“ море

Приморски град Черноморец обележава свој празник на Никољдан.  Свети Никола се слави као заштитник рибара и морнара . Сваке године, на овај датум, организује се свечана литија са чудотворном иконом Светог Николе која иде до пристаништа, где се..

објављено 6.12.24. 07.15
Маријана Димова и њене сурвачке

Кувано вино, сурвачке и панорамски точак – дух Божића у Софији

Празнична декорација, музика, рингишпили и тезге препуне посластица и ручно рађених сувенира довољни су да нам, макар на тренутак, одвуку мисли од криза, ратова и хаоса којима смо окружени и у роне  нас у атмосферу која одише топлином и оптимизмом ...

објављено 5.12.24. 12.05