Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир. У нашим данима пластични кинески украс већ дуго доминира тржиштем, али само зато што је јефтинији и приступачнији. То не значи да је стари, ломљиви украс старомодан! Задатка да оживи традицију његове производње латио се Костадин Калојанов из града Белослава, који је дуго година радио у локалној фабрици стакла. Данас, заједно са својом породицом, у кућној радионици он ствара праве драгуље од стакла.

Испоставља се да је овај занат настао пре 250 година у немачком граду Лауша. У Бугарској је стаклени украс за јелку почео да се масовно дистрибуира изградњом неколико специјализованих предузећа у доба социјализма. Али након тзв. демократских промена крајем 20. века његова производња је озбиљно опала. Сада се погони и радионице за производњу божићног украса од стакла код нас могу набројати на прсте, а Костадин Калојанов је међу последњим Мохиканцима који се боре за опстанак ове помало заборављене традиције.

„Технологија је иста као на самом почетку производње сталеног украса – каже Костадин Калојанов. Од стаклених цевчица откине се комад одређене дужине и све се ради загревањем, дувањем и помоћу покрета руку. Након што се обликује у жељени облик, а то може да буде сфера, печурка, зека, медведић, штенце итд., прелази се на посребривање. У унутрашњост украса додају се сребро-нитрат и амонијак – то је такозвана реакција сребрног огледала, која се изучава на часовима хемије. На овај начин украс добија сјај. А за бојење се користе специјални лакови. Фигурице декоришу у потпуности ручно сликари, јер сликање на стаклу није нимало лак посао.

На крају се украс посипа „чаробним прашком“ – то је отпад од сломљених стакленог стакленог украса. Некада су њиме украшавали и божићне честитке“, објашњава Калојанов и додаје да му стварање ових крхких минијатура доноси посебну радост. И не само њему:

„Магија је у томе што се све ради ручно. То је производња која се тешко може механизовати или аутоматизовати. Божићни украс од стакла је веома танак, сам процес његове производње је такав да он елегантно краси јелку, јер је изузетно лаган и не нагиње и не савија њене гранчице. По наруџбини израђујемо натписе са различитим порукама, са зимским пејзажима итд. Сваки наш украс је као мало уметничко дело. Најатрактивније су кугле на којима је приказано рођење Христово –изгледају као мале стаклене иконе! Занимљиво је видети реакције људи када дођу до нашег штанда – очи им сијају кад виде божићни украс.“

Нажалост, стакларство у Бугарској скоро изумире. Његова будућност је повезана са малим мануфактурним предузећима попут предузећа Калојанова. Међутим, према његовим речима, његов породични бизнис је прилично неуносан. "Производиш и улажеш читаву годину – материјал није нимало јефтин, а продајеш само за време Божића, што је свега 20 до 30 дана. Али добром организацијом и посвећеношћу овом занату, успевамо да се снађемо“, рекао је у закључку Костадин Калојанов.

Фотографије: Костадин Калојанов

Превела: Албена Џермнова