Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бугарска привреда се буди, али се ситуација разликује од региона до региона

Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за тржишну економију – „Регионални профили. Показатељи развоја 2024.“ На основу 75 показатеља мери се економско и социјално стање свих 28 административних области у Бугарској.

Водећи економски сектор у земљи су услуге, при чему у Софији оне чине 80% пословања. Иза њих је сектор информационих технологија. Најдуже се просечно живи у Области Крџали, јужна Бугарска, и у престоници – 75,4 године. На другом полу је Област Видин, северозапад земље, где је просечни животни век нешто дужи од 69 година. Просечна пензија такође је највећа у Софији – 521 евро, док у Крџалију она износи 329 евра, што указује на велику неједнакост у различитим регионима земље.

Вести су из дана у дан све позитивније, али се то не односи подједнако на све регионе, рекла је за Радио Бугарску Зорница Славова, главни експерт Института за тржишну економију.

Зорница Славова

„Раст видимо и у градовима који се брже развијају, попут Старе Загоре, Пловдива, Варне, а на другом полу су Видин, Силистра, Монтана и Добрич, у којима дохоци расту знатно слабијим темпом, а отуда и животни стандард. Расту инвестиције у региону Софије, који важи за индустријску зону престонице. Софијска област има највећи БДП по глави становништва и игра водећу улогу у производњи по запосленом у индустрији. Градови Бургас и Варна развијају се углавном захваљујући туризму.“

Упркос негативном прираштају, расте и број становника у свим бугарским регионима.

Дакле, забележен је позитиван механички прираштај, што се истиче као позитиван тренд у извештају Института за тржишну економију, који се израђује већ 13 година. Такође, привлаче се и Бугари из иностранства, па чак и странци, али је истовремено природни прираштај свуда негативан. Главни град привлачи људе из целе земље због бољег тржишта рада и дупло већих плата, које су изнад просека за земљу. Крџали и Софија су региони који имају највећи механички прираштај становништва, при чему се у Крџали враћају и наши сународници из Турске, наводи се још у документу.

„И даље више људи умире него што се рађа – осипање становништва је озбиљан проблем. У слабо развијеним привредама, радни капитал је од кључног значаја за инвестиције. Овде видимо повећање инвестиција, чак је у Софији стопа незапослености веома ниска, али и даље стоје проблеми са структурном незапосленошћу. Образовање је такође део регионалних профила – оно има кључну улогу у неким рејонима и изразито негативно утиче на инвестиције и бизнис. Није увек обавезно да проценат високообразованих у одређеном региону буде висок, јер се они обично повезују са високотехнолошком производњом, а заправо је индустрија та која у мањим регионима игра водећу улогу – тако је, рецимо, у Враци, Старој Загори, Пазарџику.“


Ниски порези су и даље велики адут за земљу – корпоративни и порез на приходе. Мантра да нудимо јефтину радну снагу, међутим, више не ради у привлачењу инвеститора, зато остаје питање – шта радити с расположивим људским капиталом?:

„Као прво, у Бугарској стицање квалификације и преквалификација нису у првом плану. И као друго, нови подаци Евростата показују да је у нашој земљи доживотно учење на најнижем нивоу у ЕУ – тек 1,4% људи прошло је неку обуку, поређења ради – у нордијским земљама оно је око 30%. Без квалификације и преквалификације и с обзиром на структурну незапосленост у земљи, биће нам тешко да привучемо инвеститоре,“ заључила је Зорница Славова.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Институт за тржишну економију, БГНЕС, Pixabay


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Само 8% грађана Бугарске инвестира, 24% штеди

Према истраживању социолошке агенције Тренд , спроведеном на узорку од 1.005 пунолетних грађана у периоду од 3. до 10. децембра 2024. године, само 8% Бугара инвестира, што је далеко испод просека Европске уније од 24%. Истовремено, тек 24%..

објављено 29.1.25. 15.05
Теменужка Петкова

Буџетом за 2025. годину неће бити предвиђено смањење плата и повећање пореза

До 14. фебруара Влади Бугарске биће достављен нови предлог Закона о државном буџету за 2025. годину, као и предлози закона о буџету Националног фонд за здравствено осигурањеа и Државног социјалног осигурања. Ово је током седнице Савета за заједничко..

објављено 28.1.25. 17.24
Теменужка Петкова

Улазак у еврозону 2026. године приоритет за Владу

Министарка финансија, Теменужка Петкова, категорично је одбацила све спекулације да Бугарска одустаје од чланства у еврозони у наредних годину дана. Она је изјавила да ће Бугарска бити саслушана у еврогрупи у фебруару, а тек након тога ће се моћи..

објављено 24.1.25. 09.38