Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала Натали Петрова. Ове године, уз традиционално учешће филмова из Италије, Пољске, Аустрије, Француске, Немачке, САД, Велике Британије и других земаља, први пут ће бити приказани наслови из Таџикистана и Јужне Кореје.
Међународни фестивал планинарског и авантуристичког филма, који се традиционално одржава у нашем скијашком центру Банско, почиње 20. новембра. Бугарску публику очекују сусрети са светски познатим авантуристима, међу којима је и пољски ски-алпиниста Анджеј Баргиел, који је своје име уписао у историју успешним успоном и спуштањем на скијама са сва четири врха планинског ланца Каракорум, виша од 8.000 метара (Пакистан). Гост фестивала биће и аустријска легенда екстремног пењања Беат Камерландер, као и представници из Италије – авантуриста Алекс Белини и пењач и планински водич Петер Мозер. Двоструки добитник „Златног цепина“ Андреј Стремфељ ће 22. новембра испричати о својој вртоглавој каријери у алпинизму.
Кулминација Фестивала биће 23. новембра, када ће се одржати презентација Николаја Петкова и церемонија уручивања награда најбољим филмским остварењима.
„Банско филм фест“ траје до 24. новембра, а улаз за пројекције и презентације је бесплатан.
Фотографије: banskofilmfest.com
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга,..