Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Како победа Доналда Трампа на изборима у САД може утицати на Европу и њену безбедност, одбрану и економију

Ивајло Иванов
Фотографија: Савина Спасова

„Избор Доналда Трампа за председника САД имаће негативне последице по европску политику у три кључне области: безбедност и одбрану, економију и политичке односе, барем судећи по ономе што можемо закључити из Трампових изјава и на основу искустава из његовог првог мандата. Ово је у интервјуу за нашу рубрику „Евранет Плус“ изјавио Ивајло Иванов, стручњак за безбедност и члан Савеза резервних официра „Атлантик“.

„Нажалост, Доналд Трамп Европу често види као конкурента! Током свог првог мандата, редовно је критиковао не само своје савезнике у НАТО-у због недовољних издвајања за одбрану, већ и Европску унију, сматрајући је економским противником који је, по његовом мишљењу, понекад гори и од земаља које су на листи америчких непријатеља“, напомиње Иванов.

„Свет се променио од времена када је Доналд Трамп први пут постао председник. Сада ће се суочити с новим изазовима, па с великом пажњом очекујем да видим да ли је извукао поуке из свог претходног мандата и да ли ће успети да поново учини Америку 'суперсилом' и гарантом глобалне безбедности“, изјавио је пољски посланик Грегорз Шетина у интервјуу за међународни новински сервис „Евранет Плус“.


Политички аналитичар Ивајло Иванов за програм „Хоризонт“ истиче да из политичке перспективе „Доналд Трамп представља тенденције које одражавају ауторитарно понашање“, додајући да је „изузетно близак лидерима попут Виктора Орбана“.

„Видим сјајну победу – можда највећи повратак у историји западне политике! За свет то значи наду за мир“, рекао је премијер Мађарске Виктор Орбан, након што је постало јасно да ће Доналд Трамп бити 47. председник Сједињених Америчких Држава.

„Током првог мандата, његови односи и изјаве често су били повољнији за лидере као што су руски председник Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг, док су лидери европских земаља били оштро критиковани“, подсетио је стручњак за међународну безбедност.

Враћамо се, међутим, на данашњи тренутак уз речи Никласа Поатјеа, стручњака из института „Бругел“, који упозорава:

„Европа се налази у веома специфичној ситуацији. Њена економија није у добром стању, а питање безбедности све више долази у први план, док се главни глобални гарант безбедности повлачи са светске сцене.“


У контексту безбедности и одбране, кључно питање остаје НАТО и рат у Украјини, наглашава стручњак Ивајло Иванов.

Према његовим речима, „пред нама је велики изазов у односима са САД унутар Алијансе“:

„Чак и ако Доналд Трамп не предузме радикалне кораке у вези са америчким присуством у НАТО-у, а чак и ако се сада представља као неко ко је подстакао европске земље да повећају своје издатке за одбрану, овакав приступ остаје веома спорно питање. Чак и ако су његове намере добронамерне, у шта лично сумњам, начин на који он обезбеђује овај 'успех' за Алијансу изузетно је деструктиван. Јер један од основних стубова сигурносних гаранција које НАТО пружа својим члановима јесте принцип одвраћања, који је овим поступцима доведен у питање.“

Доналд Трамп својим поступцима наноси озбиљан ударац концепту одвраћања, јер отворено указује на то да би Русија или било која друга држава могла да делује против савезника, без америчке интервенције, ако те земље не издвајају 2% свог БДП-а за одбрану“, нагласио је стручњак за међународну безбедност Иванов. Према његовим речима, основни циљ концепта одвраћања је да се спречи да било који потенцијални агресор покрене војне акције против земље која је у стању да се брани и одговори на претње.

„Изјаве Доналда Трампа подстичу сумњу међу лидерима НАТО-а, јер остављају отворена питања о томе колико је Алијанса заиста чврста и способна да одговори на претње, као и да спроведе своје политичке циљеве. Ово је апсолутно недопустиво за водећу силу унутар НАТО савеза“, додао је Иванов.

Бугарска више није једна од земаља које су на листи оних које не испуњавају обавезе према одбрани, јер је већ достигла праг од 2% свог БДП-а на годишњем нивоу. Такође, стручњак је нагласио да се за следећу годину разматра могућност повећања овог износа на 2,5% БДП-а, али не због притисака Сједињених Америчких Држава, већ из чисто прагматичних разлога.

„Наиме, 2% БДП-а тренутно не задовољава стварне потребе Бугарске за изградњу и модернизацију војних капацитета који су неопходни за безбедност земље. Ова повећања су у складу са потребом да Бугарска има адекватне војне капацитете које ће јој омогућити да гарантује своју националну сигурност“, закључио је Иванов.


„Не очекујем значајну промену у односима између ЕУ и САД. Они су одувек били кључни стратешки партнер“, изјавио је привремени премијер Бугарске, Димитр Главчев, говорећи о односима између Брисела и Вашингтона. О могућој будућој подршци САД и ЕУ Украјини, стручњак за међународне односе, Ивајло Иванов, напомиње:

„Европа би требало да преузме већи терет по питању подршке Украјини, јер је, у крајњој линији, реч о рату на европском континенту. Ми смо највише заинтересовани да овај рат заврши на повољан начин за Украјину, а то подразумева и повољан исход за Европу!“

Он истиче да је, „Европа, нажалост, пропустила четири године мандата Џоа Бајдена да донесе кључне одлуке које би смањиле зависност од САД“:

„Са доласком Џоа Бајдена осетили смо олакшање, али рат у Украјини није пробудио Европу из летаргије. Почели смо да доносимо половичне и недовољно ефикасне мере. И нажалост, Европа није спремна ни способна да надокнади улогу САД-а у области наоружања и војне опреме. То је заиста жалосно, јер током ових година нисмо довољно инвестирали, нити предузели конкретне кораке да повећамо и проширимо војну производњу у Европи.“

„Европска унија је обећала милион комада муниције Украјини, али више од годину дана није успела да испуни овај циљ. Истовремено, Северна Кореја снабдева Русију са осам милиона комада муниције“, наглашава експерт Ивајло Иванов.

У међувремену, политичка ситуација на фронту се развија у корист Москве. Како истиче Жозефин Старон из француског труста мозгова „Синопиа“, „време игра на руку руском председнику Владимиру Путину“, додајући да ће Доналд Трамп, који ће ускоро преузети функцију председника САД-а, „практично оставити статус кво по питању Украјине у првим месецима свог мандата“.

Северна Кореја је знатно допринела томе да тренутна ситуација на фронту изгледа управо овако! Недостатак политичке воље и одсуство стратешке визије у Европи и европским политикама довели су до тешких последица по европске интересе, и то у области одбране и безбедности, што је апсолутно неприхватљиво!”, категоричан је био стручњак.


Иванов, међутим, има другачији поглед на ствари. Он сматра да Трамп још увек нема дефинисану стратегију за Украјину.

„Оваква политика тек ће се разрадити. Песимистички сценарио укључује могућност да Трамп значајно смањи или у потпуности обустави војну помоћ Украјини, како би је натерао да седне за преговарачки сто и прихвати услове које Русија поставља, а који су тренутно неприхватљиви за Кијев.“

„Према најновијим информацијама којима располажемо, Трамп, као бизнисмен који придаје велики значај америчкој економији, спреман је да настави са војном подршком Украјини, али у другачијем формату – омогућиће Украјини да слободно купује америчко наоружање и војну опрему, наводи стручњак.

„Сваки споразум који не укључује значајне гаранције за безбедност Украјине био би контрапродуктиван, не само по њу, већ и по европску безбедност“, истиче Иванов, додајући да би билатерални споразум између Сједињених Америчких Држава и Русије, донесен мимо Европске уније, могао могао имати погубне последице по европску стабилност.

„Морамо бити изузетно опрезни када је реч о таквој политици Доналда Трампа, који има амбицију да постигне неку врсту оваквог договора“, каже Иванов, додајући: Трамп има једну идеју коју је више пута спомињао током предизборних говора – а то је да би путем брзог мировног споразума у вези са ратом у Украјини могао добити Нобелову награду за мир! Нема никакве сумње да је ово нешто чему он искрено тежи и што би могло постати његова фикс идеја, у намери да засени или се барем изједначи са Бараком Обамом. За њега би то било додатно признање његових политичких вештина и величине!“

„Када кажу 'Трамп ће распламсати рат,' знајте да ја нећу започињати ратове – ја ћу их завршавати!“, изјавио је Доналд Трамп, а недуго затим уследиле су речи руског председника Владимира Путина: „Желим да му честитам на избору за председника Сједињених Америчких Држава!“

Може ли Доналд Трамп да утиче, ублажи или чак укине европске санкције против Москве због рата?

„Не верујем да су санкције тачка спорења за Сједињене Америчке Државе. Вероватније је да ће од Доналда Трампа доћи притисак у виду санкција према самој Европској унији и покушај да се односи унутар НАТО-а искористе као средство за притисак на ЕУ, у циљу остваривања економских и политичких интереса“, објашњава Ивајло Иванов.


Илон Маск се није без разлога приближио Трампу у последњих неколико месеци, и то због једноставне чињенице: Трамп је још у претходном мандату показао да је склон политици заштите америчких компанија, чак и по цену европских интереса“, додаје Иванов, наводећи као пример Маскову друштвену мрежу „X“, која тренутно има озбиљне проблеме са Европском комисијом. „Нема сумње да ће Маск покушати да искористи своје пријатељство и блиске односе с Трампом како би обезбедио заштиту САД“, закључује Иванов.

Да ли ће Трамп испунити своје најаве о увођењу нових царина — од 10 до 20 одсто на европске производе и чак до 60 одсто на кинеске?

„Што се тиче аутомобилске индустрије, Трамп планира још веће царине, што би свакако имало значајан негативан утицај на европску економију, а нарочито на Бугарску, која је блиско везана за економски систем Европске уније“, истиче Иванов. Он подсећа и на то да у Бугарској постоји велики број фабрика које снабдевају деловима главне европске аутомобилске компаније, што би несумњиво утицало и на њихову производњу“.


„Трамп припрема нове тарифне мере, а по мом мишљењу, највише ће настрадати Немачка, због своје снажне аутомобилске индустрије. И Бугарска ће осетити ефекте промене царинске политике, јер извози племените метале у Сједињене Америчке Државе“, изјавио је Чарли Корнес из лондонског Центра за економска и пословна истраживања у интервјуу за емисију „Субота 150“ на програму „Хоризонт“.

„Постоји могућност да Европа покуша да постигне превентивни споразум са Трампом како би избегла додатне тарифе. Могао би да захтева смањење трговинског суфицита смањењем извоза аутомобила и других производа у Америку. У том случају, Европа ће бити у безизлазној ситуацији – шта год да одлучи“, предвиђа Јакоб Киркегор из института „Питерсон“.


Ивајло Иванов, уверен да продубљивање сукоба између САД и Кине неће имати позитиван исход за Европу, додаје:

„Овакве мере подривају традиционална правила на којима почива светска трговина последњих неколико деценија и ремете глобалне ланце снабдевања, што би могло да изазове озбиљан економски потрес.“

„Европа ће у овој ескалирајућој трговинској кризи са Кином бити под притиском да стане уз САД“, закључује Иванов, „а Трамп ће је позвати: ‘Ако сте прави савезници, подржаћете нашу политику!’“

„Друго питање које очекујем да се постави је следеће: ако су од оснивања НАТО-а до данас разговори и дебате увек били усмерени на то како САД гарантују и подржавају европску безбедност, сада ће Доналд Трамп преокренути ту парадигму и рећи: ’Чиме ви, Европљани, доприносите америчкој безбедности?’ и уопште, ’Шта ви радите за нас?’


Можемо ли у том контексту посматрати изјаву коју је дала председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, када каже: „Још увек увозимо велике количине течног гаса из Русије! Зашто га не бисмо заменили америчким, који је за нас јефтинији и помаже нам да смањимо цене енергије?“

„То је управо тај приступ о коме говоримо – разговор с бизнисменом Доналдом Трампом“, објашњава Ивајло Иванов.

„На питање ’Шта ви радите за нас?’, Урсула фон дер Лајен одговара: ’Купујемо више америчког гаса!’ А енергетика је један од кључних аспеката Трампове стратегије којом настоји да Сједињене Америчке Државе постану енергетска суперсила.“

Тренутно САД производе више нафте него икада у својој историјиали су далеко од земаља попут Саудијске Арабије и Русије, објашњава стручњак:

„Осим пада цена, које је обећао америчким грађанима, мораће да се траже и нова тржишта за ову производњу, како бисмо деловали пре времена и имали аргумент пред Доналдом Трампом да смо заиста спремни. Јер, једна од његових оптужби током првог мандата била је: 'Од вас тражимо да нас штитите од Русије, али истовремено дајете огромне приходе Русији, купујући руску нафту и природни гас!'

„То је и наш одговор – да створимо стимулусе за Доналда Трампа да настави сарадњу с нама и да у Европској унији види не конкурентa, већ партнера, наглашава Ивајло Иванов.

А шта све ово значи за Бугарску?

„Оно што смо урадили претходних година – омогућили смо снабдевање специјалним природним гасом од различитих добављача, што нам отвара могућност да се и ми добро позиционирамо, повећавајући испоруке природног гаса од компанија које користе или препродају, или директно купују амерички природни гас, ако се ове испоруке повећају за Европу. Дакле, у овој ситуацији смо добро позиционирани“, каже стручњак из Савеза резервних официра „Атлантик“, подсећајући да:


Битка за душу и срце Доналда Трампа и поступци које ће он предузети биће изузетно значајни! Лични односи код њега су веома важни, али то не даје никакве гаранције да ће ти добри односи бити претворени у позитивне политике у односу на ЕУ“, упозорава такође Ивајло Иванов.

„И још нешто: Доналд Трамп по својој природи не воли многостраначке формате, јер не може да се истакне као једини лидер. Из те перспективе, инстинктивно, НАТО и ЕУ су за њега конфигурације у којима се не осећа удобно, јер су то колективне организације“, изјавио је стручњак.

„Имам и сумње да ће својом политиком и поступцима подстицати поделе које већ постоје унутар Савеза, и то из различитих разлога“, додао је Ивајло Иванов.

Али да ли је могуће да Европа постане самосталнија у областима као што су одбрана, безбедност и економија?

„Бар у краткорочном периоду, не видим да Европа иде у том правцу – немамо политичке лидере, немамо политичку вољу. То је заиста жалосно и, на жалост, платићемо озбиљну цену, и у области безбедности, и у економији, а такође и по питању престижа и могућности за утицај у међународним односима у наредним деценијама“, рекао је стручњак за међународну безбедност.

„Друго, потребно је да смањимо нашу зависност од САД, али без прекидања односа, наравно, односно да имамо постепен прелазак, док се САД полако повлаче из гаранције европске безбедности, а ми попуњавамо вакуум који се отвара. Међутим, чини се да се више крећемо у правцу наглог повлачења САД, што ће имати веома тешке последице по безбедност Европе, изјавио је стручњак Ивајло Иванов у интервјуу који је дао Зорници Близнашкој за БНР и рубрику „Евранет Плус“ на програму „Хоризонт“.



Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45
Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15