Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је саопштила Централна изборна комисија, разочарали су присталице и симпатизере странке „Величие“. Њихових 3,999% гласова – само неколико десетина мање од неопходног – није било довољно за прелазак изборног прага од 4%, чиме су остали без заступника у Парламенту. Тако ће у нови сазив бугарског Народног собрања ући осам странака – ГЕРБ-СДС, „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ), „Препород“, „Постоји такав народ“ (ИТН), БСП, као и две фракције дугогодишњег „балансера“ бугарске политике ДПС-а – Алијанса за права и слободе и ДПС-Нови почетак, уз нову партију МЕЧ.

Гласови Бугара из иностранства имају пресудан утицај на расподелу политичких снага у бугарском парламенту, посебно када је реч о резултатима мањих партија. Од великог значаја је и глас бугарских Турака, који традиционално показују високу излазност. Управо због тога је у Турској отворен највећи број бирачких места – на недавно одржаним превременим изборима било их је чак 168.

• Завршено гласање у иностранству

Резултати гласања из иностранства, на основу 100% обрађених бирчаких  места, показали су да су наши сународници у дијаспори највише подршке дали партији „Алијанса за права и слободе“, која је освојила 22,65% гласова. На другом месту је коалиција НП-ДБ са 20,80%, затим „Препород“ са 13,29%, а четврти је „ДПС-Нови почетак“ са 9,96% гласова. Тек након њих нашла се коалиција ГЕРБ-СДС, која је, иако је званично однела победу у Бугарској, у иностранству освојила само 8,11% гласова. Следе „Величие“ са 7,74%, „Постоји такв народ“ са 7,12% и МЕЧ са 4,80%.

Међутим, овај пут гласови у иностранству нису били у центру пажње, приметио је у интервјуу за Радио Бугарску социолог Прван Симеонов из агенције „Галуп интернешенел болкан“. Коментаришући резултате избора у дијаспори и њихов утицај на укупну постизборну слику, Симеонов је истакао значај тзв. „мањих партија“, које су се у изборну трку укључиле с обећањима о дубоким променама статуса кво. У том смислу, важно је обратити пажњу на неколико кључних момената ових избора.

Аналитичар Прван Симеонов изненађен је чињеницом да формације „Величие“ и МЕЧ нису постигле значајније резултате у иностранству, иако су управо ове партије оно што траже Бугари који живе ван граница земље. Он напомиње да су кампање ових формација усмерене према бугарској дијаспори, али да су резултати остали приближно пропорционални онима у Бугарској. „Чини се да је излазност у нашој земљи следила позиве за активније гласање“, додао је Симеонов.

Симеонов се осврнуо и на разлике у гласању грађана у Бугарској и у иностранству, посебно у контексту подршке партији ДПС-Нови почетак, чији је оснивач Дељан Пеевски, и коалицији „Алијанса за права и слободе“ коју предводи почасни председник ДПС-а, Ахмед Доган. Бугари у иностранству, а посебно у Турској, масовно су гласали за кандидате које подржава Доган.

„Објашњење је једноставно: ДПС-Нови почетак удаљава се од етничких корена ДПС-а. Због тога би етнички Турци с бугарским држављанством, који данас живе у Турској, тешко могли бити склони да преферирају ДПС-Нови почетак, иако се може приметити да је ова партија тамо добила значајан број гласова“, закључује Симеонов.

Што се тиче личности Ахмеда Догана, треба да знамо следеће:

„Исељеничке заједнице у Турској никада нису давале безусловну подршку Догану, али су му биле лојалне“, наглашава социолог. „Такође, значајно је подсетити се на званичну позицију Турске, која се залаже за немешање у унутрашња питања и политички живот Бугарске, што се доследно поштује. Годинама уназад су постојале напетости између званичне турске политике и ставова Ахмеда Догана, јер он никада није био у потпуној сагласности са званичним наративом. С обзиром на то, биће веома занимљиво видети какво ће бити опредељење турских фактора према обе формације у будућности.“

Међутим, у поређењу са претходним изборима, када је из Турске стизало између 60.000 и 70.000 гласова, овај пут их је било мање од 50.000. Ово указује на могућност да је конфликт између две формације одвратио део бирача, објашњава Прван Симеонов.