По седми пут у последње три године, Бугарска поново излази на биралишта у потрази за стабилном парламентарном већином. Као и на изборима одржаним у јуну ове године, излазност је слаба, а доминантан став грађана Софије, према резултатима анкете Радио Бугарске, јесте да земљи хитно треба озбиљна и компетентна власт. Ипак, недостатак политичке воље за озбиљне реформе у економији, здравству и демографској политици изазива све већу скепсу међу бирачима.
Већина бирача своје бирачко право искористила је, пре свега, из осећаја грађанске дужности, а не због вере у политичке снаге:
„Људи су разочарани и не верују да својим гласом могу било шта да промене. Нису наклоњени ниједној странци“, каже педесетогодишња хемичарка и истраживачица, која је гласала из уверења да тиме испуњава своју грађанску дужност:
„Да, гласала сам! Прво, јер је то једино право које нам припада, а друго – свако мора да покаже одговорност. Негласање је, у суштини, одбацивање одговорности. Позивам све који нису гласали да одвоје 15-20 минута и искористе своје право гласа.“
На питање да ли ускоро очекује нове изборе, одговара: „Верујем да ће их бити. Сви причају о компромисима за формирање стабилне владе, али са оваквом разноликошћу странака и коалиција које немају додирне тачке, не видим како би неко могао да обезбеди већину.“
Ако желимо да променимо ситуацију у којој се налазимо, морамо гласати, без обзира колико су програми политичких партија магловити и нејасни:
„У Бугарској постоји закон о обавезном гласању, али санкције за непоштовање не постоје“ – што, према њеним речима, и одговара политичкој елити. „Властима одговара слаба излазност јер тако лакше пролазе купљени и корпоративни гласови, уз све остало што су испланирали.“
Сличан став има и још једна жена, која се већ неколико година налази у пензији:
„Добро знам да ако не гласам, улазим у категорију у којој мој глас може да буде пребачен тамо где не желим. То је нека чудна врста рачуноводственог прераспоређивања.“
Међу испитаницима има и онох који су одлучили да не гласају, имајући своје разлоге за тај став.
Четрдесетогодишњи богослов овако изражава своје разочарање: „Нико не представља моје ставове. Сигуран сам да ће и на следећим изборима све бити исто – док се не појави неко ко ће забранити партије на десет година и предложити нешто ново. У принципу, гласао бих када би постојала нека нова политичка опција. Човек мора да види јасан програм и конкретне мере, све друго је само популизам. Због неиспуњених предизборних обећања већина људи не излази на изборе. Ја подржавам озбиљне реформе и надам се да ће једног дана доћи до стварних промена.“
Сличан став има млади отац, дипломирани економиста, који не жели да гласа јер не види политичку опцију која би га могла мотивисати да изађе на изборе:
„Они који би, бар у теорији, требало да заступају моје интересе и интересе моје професионалне групе, последњих година су радили управо супротно. Инвестиције су, уместо у Бугарску, отишле у друге земље.“
Он сматра да ће нови избори највероватније уследити за неколико месеци, јер нема значајнијих промена у резултатима. „Можда ће краткорочно успети да направе некакаву ‘спојку’, на годину дана…“
Сличну прогнозу даје и жена средњих година, такође економиста по образовању:
„Доста нам је свега! Колико пута смо већ гласали – седам пута – и доста је! Није да не желим да гласам, али немам више воље! Да би гласао, мораш да видиш неку промену, нешто што те охрабрује. Али промене нема! Једни дођу, други оду, а ситуација остаје иста, чак и постаје гора.“
Превод: Свјетлана ШатрићУ Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..