Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Писац, дипломата и хуманиста – Ромен Гари и одјек његовог боравка у послератној Бугарској

Француски институт у Бугарској одаје почаст великом француском хуманисти серијом предавања и филмских пројекција од 21. до 25. октобра, поводом обележавања 145. годишњице дипломатских односа између две земље.

Ромен Гари (1914-1980)
Фотографија: Facebook / Romain Gary

Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног фебруарског дана 1946. године, са само 32 године, Ромен Гари стиже у Софију како би преузео своју прву дипломатску дужност, као други секретар француске амбасаде. Директор Француског института у Бугарској, Лик Леви, и сам велики поштовалац Ромена Гарија, прича колико је боравак у Бугарској обликовао његове ставове:

Овај боравак знатно је обогатио његово разумевање хуманизма, универзалности, људских права и значаја Европе. Ромен Гари је био страствени заговорник европске идеје. Написао је роман „Европско васпитање“ и много пре него што се почело говорити о уједињењу Европе, снажно је подржавао ту визију. Гари је добро познавао Централну и Источну Европу и желео је да Французима скрене пажњу на овај регион,” рекао је Лик Леви поводом недеље посвећене животу и делу Ромена Гарија, коју је организовао Француски институт. Захваљујући чињеници да је писао и под псеудонимом Емил Ажар, једини је француски писац који је два пута освојио престижну књижевну награду „Гонкур“.


Рођен је у Вилњусу, као дете је живео у Москви, потом у Варшави, а током 20-их година XX века стиже у Ницу. Прихвата француско држављанство из личних уверења, што је у ствари била и жеља његове мајке“, објашњава Лик Леви. „Током Другог светског рата, Гари је био истакнути учесник француског покрета отпора. Осим што је био писац, иамо је и дипломатску каријеру, коју започиње након 1945. године.“

У Софији је Ромен Гари, заједно са својом првом супругом, енглеском списатељицом Лесли Бланч, живео у стану на булевару Дондуков. Ту се упознаје с различитим људима и постаје сведок растућих политичких репресија у земљи, не сумњајући да је и он сам предмет истраге у досијеу Државне безбедности под агентурним именом „Књижар“.

Ромен Гари и Лесли Бланч у Софији, 1946. г.

У свом роману „Ноћ ће бити мирна“, Гари описује Бугарску на следећи начин: „Када сам стигао у Софију, земља је већ била комунистичка, али је имала цара. Дете – цара. Нови истински цар након уласка совјетске армије био је легендарни Георги Димитров, вођа Коминтерне. Вођа, али под чврстом Стаљиновом контролом.“

„Ромен Гари имао је словенске корене и овај свет му је био добро познат“, истиче Лук Леви. „Волео је Бугарску, јер није био обичан дипломата. У то време, он је већ био признати књижевник, дубоко заинтересован за људе, показујући изразиту емпатију према њима. Истовремено, сведочио је променама у овој земљи након 1945. године, када је у Бугарској постепено наступило стање тоталитарне диктатуре. У том контексту, Ромен Гари је изјавио: „Бити сведок транзиције једне државе, једне монархије у тоталитарну диктатуру стаљинистичког типа, истовремено је узбудљиво и тужно .“

Гари је говорио руски и комуницирао не само са обичним Бугарима, већ и са представницима опозиције, која је у првим годинама репресије још увек била активна. У каснијим интервјуима, наглашавао је да су те године за њега биле кључне.“

Лесли Бланш и Ромен Гари у дневној соби свог стана у Софији. Почетком 1947. године, копије ове фотографије, једине коју су сачували из периода свог боравка у Бугарској, послане су њиховим пријатељима као честитке.

„Упркос неким тврдњама, Ромен Гари је у многим аспектима мисију у Софији доживљавао као једну од најважнијих у свом животу. У његовој књизи „Ноћ ће бити мирна“ наишао сам на изванредан цитат о Бугарској: ’Сачувао сам дивне успомене из Бугарске. Од свих мојих дипломатских мисија, ово је постављење које највише ценим, чак више него оно у Калифорнији.’ Ове речи снажно говоре о његовој дубокој привржености Бугарској“, рекао је за крај Лик Леви.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: institutfrancais.bg, Facebook / Romain Gary, books.fr



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети Стефан – први страдалник за Христову веру

Дана 27. децембра Бугарска православна црква и верници славе празник посвећен Светом првомученику Стефану. Стефан је име грчког порекла које долази од речи „στέφανος“ што значи „венац, круна“. Симболизује победу и част, које су својствене Христовом..

објављено 27.12.24. 08.10

Патријарх Даниил: Са живом вером учинимо наша срца јаслама, да се у њима роди Богомладенац

У навечерје светлог празника Рођења Христовог, на Бадње вече, Његова светост патријарх бугарски и митрополит софијски Даниил, упутио је своју поруку свим верницима Бугарске православне цркве.  „У тишини молитве, окупљени око топлог породичног огњишта,..

објављено 24.12.24. 18.05
Митрополит врачански Григорије

Митрополит Григорије: Христос мора бити дочекан

У ишчекивању Христовог рођења, православна црква отвара своја врата за данашња богослужења која најављују испуњење тајне оваплоћења. „Позивам све вернике да присуствују свечаним богослужењима у славу Христовог рођења, како бисмо достојно дочекали..

објављено 24.12.24. 10.25