Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Писац, дипломата и хуманиста – Ромен Гари и одјек његовог боравка у послератној Бугарској

Француски институт у Бугарској одаје почаст великом француском хуманисти серијом предавања и филмских пројекција од 21. до 25. октобра, поводом обележавања 145. годишњице дипломатских односа између две земље.

Ромен Гари (1914-1980)
Фотографија: Facebook / Romain Gary

Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног фебруарског дана 1946. године, са само 32 године, Ромен Гари стиже у Софију како би преузео своју прву дипломатску дужност, као други секретар француске амбасаде. Директор Француског института у Бугарској, Лик Леви, и сам велики поштовалац Ромена Гарија, прича колико је боравак у Бугарској обликовао његове ставове:

Овај боравак знатно је обогатио његово разумевање хуманизма, универзалности, људских права и значаја Европе. Ромен Гари је био страствени заговорник европске идеје. Написао је роман „Европско васпитање“ и много пре него што се почело говорити о уједињењу Европе, снажно је подржавао ту визију. Гари је добро познавао Централну и Источну Европу и желео је да Французима скрене пажњу на овај регион,” рекао је Лик Леви поводом недеље посвећене животу и делу Ромена Гарија, коју је организовао Француски институт. Захваљујући чињеници да је писао и под псеудонимом Емил Ажар, једини је француски писац који је два пута освојио престижну књижевну награду „Гонкур“.


Рођен је у Вилњусу, као дете је живео у Москви, потом у Варшави, а током 20-их година XX века стиже у Ницу. Прихвата француско држављанство из личних уверења, што је у ствари била и жеља његове мајке“, објашњава Лик Леви. „Током Другог светског рата, Гари је био истакнути учесник француског покрета отпора. Осим што је био писац, иамо је и дипломатску каријеру, коју започиње након 1945. године.“

У Софији је Ромен Гари, заједно са својом првом супругом, енглеском списатељицом Лесли Бланч, живео у стану на булевару Дондуков. Ту се упознаје с различитим људима и постаје сведок растућих политичких репресија у земљи, не сумњајући да је и он сам предмет истраге у досијеу Државне безбедности под агентурним именом „Књижар“.

Ромен Гари и Лесли Бланч у Софији, 1946. г.

У свом роману „Ноћ ће бити мирна“, Гари описује Бугарску на следећи начин: „Када сам стигао у Софију, земља је већ била комунистичка, али је имала цара. Дете – цара. Нови истински цар након уласка совјетске армије био је легендарни Георги Димитров, вођа Коминтерне. Вођа, али под чврстом Стаљиновом контролом.“

„Ромен Гари имао је словенске корене и овај свет му је био добро познат“, истиче Лук Леви. „Волео је Бугарску, јер није био обичан дипломата. У то време, он је већ био признати књижевник, дубоко заинтересован за људе, показујући изразиту емпатију према њима. Истовремено, сведочио је променама у овој земљи након 1945. године, када је у Бугарској постепено наступило стање тоталитарне диктатуре. У том контексту, Ромен Гари је изјавио: „Бити сведок транзиције једне државе, једне монархије у тоталитарну диктатуру стаљинистичког типа, истовремено је узбудљиво и тужно .“

Гари је говорио руски и комуницирао не само са обичним Бугарима, већ и са представницима опозиције, која је у првим годинама репресије још увек била активна. У каснијим интервјуима, наглашавао је да су те године за њега биле кључне.“

Лесли Бланш и Ромен Гари у дневној соби свог стана у Софији. Почетком 1947. године, копије ове фотографије, једине коју су сачували из периода свог боравка у Бугарској, послане су њиховим пријатељима као честитке.

„Упркос неким тврдњама, Ромен Гари је у многим аспектима мисију у Софији доживљавао као једну од најважнијих у свом животу. У његовој књизи „Ноћ ће бити мирна“ наишао сам на изванредан цитат о Бугарској: ’Сачувао сам дивне успомене из Бугарске. Од свих мојих дипломатских мисија, ово је постављење које највише ценим, чак више него оно у Калифорнији.’ Ове речи снажно говоре о његовој дубокој привржености Бугарској“, рекао је за крај Лик Леви.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: institutfrancais.bg, Facebook / Romain Gary, books.fr



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На Архангелове задушнице сећамо се наших покојника и делимо милостињу

У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..

објављено 2.11.24. 05.30

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00