Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Грчка добила четврту траншу од скоро милијарду евра у оквиру ПОО


Европска комисија је исплатила Грчкој четврту траншу у оквиру Плана опоравка и отпорности (ПОО) у износу од 998,6 милиона евра. О томе је јавила грчка државна телевизија ЕРТ, а цитира је БТА. Као и за све земље чланице ЕУ, исплате Грчкој у оквиру Плана су засноване на оствареним резултатима и зависе од реализације инвестиција и реформи наведених у Националном плану. Четврта транша Грчкој везана је за реформе попут развоја информационог система правосуђа и повећања производње електричне енергије из обновљивих извора, улагања у пошумљавање и превенцију пожара. Укупан износ финансирања Грчке у оквиру Плана опоравка и отпорности је 35,9 милијарди евра, од чега су 18,2 милијарде субвенције, а 17,7 милијарди кредити.

Албанија почела преговоре о чланству у ЕУ


Албанија је отворила први кластер у преговорима о приступању ЕУ. Догодило се то у Луксембургу на Међународној конференцији ЕУ-Албанија, преноси Euroactiv. Први кластер назван "Темељна питања" укључује теме од кључног значаја за изградњу демократског и плуралистичког друштва. Почетак преговора Албаније постао је могућ након што је ЕУ 25. септембра донела одлуку о раздвајању Албаније и Северне Македоније. Разлог – Скопље је одбило да испуни своју обавезу за промене Устава. Услов за Северну Македонију је да у свој Устав укључи бугарску мањину. "Морам да се захвалим Владимиру Путину, који је због бруталног офанзивног рата пробудио и оне најскептичније и натерао их да виде реалност – да је Западни Балкан потребан ЕУ да би она била снажнија, исто толико колико је ЕУ потребна Западном Балкану", прокоментарисао је албански премијер Еди Рама почетак преговора његове земље о чланству у ЕУ, а цитира га албанска новинска агенција АТА.

Методологија ЕУ за проширење Уније од 2021. године предвиђа преговарачки процес у шест преговарачких група или кластера са главним фокусом на фундаменталне реформе у земљама кандидатима за чланство.

Минимална зарада у Румунији постаје 810 евра


Од 1. јануара 2025. минимална зарада у Румунији повећава се са 3.700 леја на 4.050 леја (810 евра). Одлука је донета на састанку Националног трипартитног комитета у којем учествују представници Владе, синдиката и послодавачких организација, преноси Радио Румунија Интернационал. "Тако ће минимална зарада у Румунији износити 47% европске минималне зараде и одговараће европској директиви, која предвиђа да минимална зарада износи од 47% до 52% просечне европске плате". Национални блок синдиката није у потпуности задовољни овим повећањем. По речима председника Блока Думитруа Костина, ово повећање није довољно и само је корак напред. У току расправа је предложено да минимална зарада износи 50% или 52%, али је на крају изабран минимум од 47%, на чему су инсистирале организације послодаваца.

Поређења ради, предложени износ минималне зараде у Бугарској од 1. јануара 2025. је 1.077 лева (550 евра).

Носиоци српских пасоша на Косову без виза у земље ЕУ


Носиоци српских пасоша на Косову, које је издала Координациона управа Србије, већ могу да путују у земље ЕУ без виза, јавља БТА. Безвизни режим за грађане Косова је ступио на снагу 1. јануара 2024. године, али је Србима на Косову који поседују пасоше које издаје Координациона управа и даље била потребна виза за улазак у земље ЕУ. Они су били искључени и из визне либерализације за грађане Србије, која је ступила на снагу децембра 2009. године. Безвизни режим постао је могућ након што је 14. октобра ступила на снагу Уредба о укидању виза, која је објављена у Службеном листу ЕУ 23. септембра и обавезујућа је за државе чланице.


Саставила: Миглена Иванова

Фотографије: ccn.com, ata.gov.al, ziaruldeiasi.ro, Ројтерс

Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Холандија и даље најпривлачнија дестинација за бугарске студенте

Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије изван земље отићи у академској 2024-2025. години повећан је за око 11%. Ово је за програм „Христо..

објављено 1.10.24. 15.50

Суша и губици пољопривредника: ЕК активирала кризну резерву за пољопривреду

Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..

објављено 1.10.24. 12.55

Млади у Бугарској међу онима који најдуже живе с родитељима

Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..

објављено 30.9.24. 17.21