Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Европски свемирски пројекат који доприноси заштити Земље

Фотографија: Ројтерс

Једна од честих тема у холивудским апокалиптичним филмовима је велики астероид који прети да удари Земљу, а драматичност ситуације додатно појачавају мере које је потребно предузети како би се спречила таква катастрофа. Док се у филмовима решење углавном своди на уништавање астероида експлозијама, у стварности су подједнако важне могућности за рано откривање ових небеских тела и моделирање њихових путања. Свемирска сонда „Хера“, коју је прошле недеље успешно лансирала Европска свемирска агенција (ESA), требало би да допринесе напорима за спречавање потенцијалних свемирских претњи. Сонда је започела своје путовање удаљено 195 милиона километара од наше планете. Улога Европске свемирске агенције у заштити планете огледа се у проучавању малог, безопасног астероида Диморфос, који је НАСА намерно скренула са његове путање пре две године како би тестирала могућност скретања астероида у случају да постане претња ЗемљиДиректор Европске свемирске агенције Јозеф Ашбахер нагласио је значај овог пројекта, рекавши

Директор Европске свемирске агенције Јозеф Ашбахер

„Ово је још један доказ да Европска свемирска агенција испуњава своје циљеве. Ове године постигли смо значајне успехе – нова ракета „Аријана 6“ успешно је у јулу лансирала сателите у орбиту, мисија EarthCARE већ обезбеђује податке о вези између облака, аеросола и радијације са невиђеном прецизношћу, а ту су и мисије „Галилео“, „Сентинел“, као и наше ракете „Вега“. Европска свемирска агенција је у најбољој форми до сада. Постижемо успехе за Европу, а у овом случају и за човечанство, јер је ова мисија наш допринос будућој заштити планете.„Ово је још један пример како Европска свемирска агенција остварује своје циљеве. Ове године смо постигли низ успеха – нова ракета 'Аријана 6' успешно је лансирала сателите у јулу, мисија 'EarthCARE' пружа податке о односима између облака, аеросола и зрачења са невиђеном прецизношћу, а ту су и мисије 'Галилео' и 'Сентинел', као и наше ракете 'Вега'. Европска свемирска агенција је на врхунцу. Ова мисија представља наш допринос заштити планете у будућности.“

Диморфос је сателит већег астероида Дидимос, a европска сонда „Хера” прва је летелица која ће му се приближити. Она ће, уз помоћ три сателита, прикупити податке који ће научницима омогућити да детаљно проуче последице удара како би разумели колико је Насина мисија била успешна и какве би промене могле бити неопходне за заштиту Земље у будућности.

„Откако је комета откривена, надали смо се најбољем исходу, али смо истовремено правили планове и за најгоре“, рекао је у свом обраћању амерички председник, у тумачењу Моргана Фримена, у филму „Смртоносни удар” из 1998. године.

Метеорит пречника око 18 метара који се 2013. године неочекивано појавио изнад Чељабинска у Русији изазвао је рањавање око 1.000 људи и нанео знатну материјалну штету, а да је био нешто већи и погодио густо насељена подручја попут Париза, Лондона или Берлина, последице би биле катастрофалне. Европска сонда „Хера“, названа по грчкој богињи брака, представља један од првих корака у спречавању таквих сценарија. Хуан Луис Кано, координатор за планетарну заштиту у Европској свемирској агенцији, истиче: 

„Током последњих деценија схватили смо да су претње из свемира веће него што смо мислили. Сазнали смо да многи материјали, настали још у доба формирања Сунчевог система, и даље круже у близини Земље. Ризик од удара астероида који би могао нанети озбиљну штету нашем друштву је стварност и због тога морамо бити спремни да се заштитимо од таквих претњи. Свемирске агенције, укључујући Европску свемирску агенцију, припремају се да одговоре на те изазове.“


Директор Одељења за свемирски отпад у Европској свемирској агенцији (ESA) Холгер Краг изјавио је за „Политико” да је треутно астероид могуће детектовати отприлике 10 сати пре његовог приближавања Земљи. Циљ је, међутим, да се овај период до краја деценије продужи на три недеље, а у ту сврху биће изграђена три специјална телескопа која ће континуирано скенирати небо. Један од тих телескопа већ је добио финансирање и очекује се да почне са радом наредне године у Италији, док ће друга два бити постављена у Чилеу и Аустралији. Планира се и нова мисија под називом РАМЗЕС, која ће започети истраживање астероида „Апофис“ 2029. године, када ће се овај свемирски објекат приближити Земљи на 33.000 километара. Крајем наредне године, представници 22 земље чланице Европске свемирске агенције састаће се на самиту у Бремену, где ће морати да прикупе 250 милиона евра за завршетак свемирске летелице


Свемирска сонда „Хера“, величине путничког аутомобила, вредна 363 милиона евра, опремљена је са 12 инструмената и два наносателита – „Јувентас“ и „Милани“. „Јувентас“ ће покушати да се спусти на астероид „Диморфос“, што ће бити прво слетање на објекат те величине. Циљ је да се проучи структура астероида и измери његово гравитационо поље. Други наносателит биће задужен за проучавање састава „Диморфоса“. Игнасио Танко, оперативни менаџер мисије „Хера“ из центра у Дармштату, Немачка, објаснио је:

Прва фаза мисије укључује одлаъак до Марса наредне године, јер немамо довољно горива да стигнемо директно до астероида. Искористићемо гравитацију Марса да добијемо потребан замах и уђемо у праву путању. До астероида ћемо стићи 2026. године.“

Сонда ће морати да ради најмање шест месеци како би испунила своје задатке и прикупила неопходне податке.

Проф. Георги Сотиров, члан Научног савета Института за истраживање свемирских технологија при Бугарској академији наука, осврће се на заједничке пројекте са Европском свемирском агенцијом и будуће планове

„Бугарска је у априлу 2015. године са Европском свемирском агенцијом потписала споразум о статусу сарадничке земље. Иако још нисмо пуноправна чланица, у процесу смо припрема за чланство. У Бугарској је у последњих 10 година предложено око 150 пројеката, од којих је нешто мање од 50 финансирано од стране државе, а за њих је до сада обезбеђено 8 милиона евра. Од 15 пројеката које је освојио наш институт, два се посебно истичу у међународној сарадњи. Први је пројекат развоја свемирских дозиметара серије 'Љуљин'. Овај бугарски технолошки производ нашао је примену у више од 15 земаља.

У оквиру једног пројекта из 2015. године, свемирска станица је лансирана на Марс у сарадњи са Европском и Руском свемирском агенцијом, и до сада овај инструмент ради у орбити око Марса, шаљући сваке минуте податке о нивоу космичког зрачења на Земљу. Инструменти серије 'Љулин' коришћени су и у сателитима из серије 'Вирџин галактик' које је развио Илон Маск. Прошле године, успешно је лансиран сателит са овом опремом. Такође бих издвојио пројекат 'Тестирање индекса вегетације', који користи податке са сателита 'Сентинел 2' за процену стања зимских усева у Бугарској. Овај пројекат је резултат сарадње Института за свемирска истраживања и технологије Бугарске академије наука, Института за агротехнологију и заштиту биља Никола Пушкаров и Фламанског технолошког института VITO. У овом пројекту је остварена успешна комбинација података са сателита Европске свемирске агенције и белгијског сателита, што је резултирало изванредним резултатима у проучавању индекса вегетације зимских усева у Бугарској.


Постоје ли још неки успеси које би требало поменути?

„Ако говоримо о домаћим постигнућима, 2018. године, у оквиру пројекта који је Институт за криобиологију и прехрамбену технологију Пољопривредне академије спровео са Институтом за свемирска истраживања, развијене су нове врсте космичке хране за чланове посаде у екстремним условима, попут астронаута, али и пилота и подморничара. Пројекат је био веома успешан. Желим да напоменем да је Бугарска трећа земља на свету која је развила космичку храну, са више од 32 патентирана јела, високе калоријске и енергетске вредности. Поред тога, радимо на развоју нове врсте свемирског стакленика. Бугарска је била прва земља која је 1992. године направила први свемирски стакленик у сарадњи са једном бразилском компанијом. Овај успех нам је омогућио да пре три године освојимо нови пројекат у тој области.“ 

Које су главне препреке за бржи развој бугарске науке у сарадњи са Европском свемирском агенцијом?

„Похвално је што Европска свемирска агенција настоји да подржи учешће бугарских организација, али главна препрека за развој наших свемирских истраживања инжењеринга, технологије и образовања је недостатак Националног програма за свемирска истраживања. Рецимо, Чешка већ десет година има Национални свемирски програм који одређује приоритете и планове за будућност. У последње две-три године покушавамо да подстакнемо бугарску индустрију, посебно микро, мала и средња предузећа, али многима још увек није јасно како ће се дефинисати приоритети у овој области. Имамо добру сарадњу са више од 15 међународно признатих научних организација, као што су НАСА, јапанска ЈАКСА, француска свемирска агенција, данска аеро-свемирска компанија, италијански партнери и други. Такође, снажне везе смо имали и са Руском академијом наука. Иако је рат у Украјини пореметио наше традиционалне односе са Руском свемирском агенцијом успостављене кроз програм 'Интеркосмос', очекујемо да ћемо уз подршку европских институција и сарадњу са нашим партнерима имати могућеност за још успешније учешће у пројектима Европске свемирске агенције.“


Са којим европским државама најчешће и најуспешније сарађујете и у којим областима научног истраживања?

„У области примене космичких дозиметара тренутно сарађујемо са институцијама из Аустралије, Аустрије, Бразила, Немачке, Индије, Италије, Канаде, Норвешке, Пољске, Русије, САД, Финске, Француске, Чешке, Швајцарске и Јужне Кореје. Уређај који је развио наш институт тренутно је у употреби на Међународној свемирској станици, а подаци које пружа омогућавају процену нивоа радијације унутар и изван станице, што је важно за праћење здравља астронаута који тамо живе. Европска свемирска агенција такође подржава развој универзитетских курсева и програма за обуку у области космичких технологија и инжењеринга, са фокусом на практичну примену и унапређење квалификација. Постоје и програми за докторанде који припремају будуће експерте за свемирску индустрију. Ако желимо да постанемо асоцирани, а затим и пуноправни члан, морамо представити научне пројекте и резултате у складу са светским и европским стандардима, како бисмо допринели развоју космичке науке и технологије.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Ројтерс

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25