Изнад града Пештере, на југу земље, налази се брдо Света Петка. Ту је некада била тврђава Перистера, што на грчком значи голуб.
Претпоставља се да је тако названа по громади стене у цитадели утврде, која по свом облику личи на голуба. Ово место је поштовано и сматрано светим још у доба Трачана.
Уз финансијску подршку Оперативног програма за регионални развој 2007-2013. г, општина Пештера је спровела археолошка истраживања на овом локалитету, делимичну рестаурацију и социјализацију. Руководилац археолошких ископавања од 2007. до 2011. г. је доц. Бони Петрунова.
Прва фортификација брда вероватно датира с краја 3. или почетка 4. века, после најезде барбарских племена на ромејске земље. За време цара Јустинијана Великог, тврђава Перистера је средином 6. века, као део трећег одбрамбеног појаса Константинопоља, потпуно обновљена. Утврђење је чувало и важан пут од Горњотракијске низије до Западне Тракије.
Оно што чини јединственом ову тврђаву су једнобродне цркве посвећене Светој Петки и Светих 40 мученика, које су уграђене у куле цитаделе. Куле-цркве биле су својеврсни „духовни чувари“ утврде и у њима су се војници причешћивали пред бој. Заветна светиња - храм Свете Петке, уживала је поштовање верника све до краја 19. века.
У Перистери је пронађена богата колеција питоса. Реч је о великим земљаним посудама које су служиле за смештање суве или течне хране – воде, вина и житарица за становнике и заштитнике утврде. Већина њих се и данас може видети на местима где су откривени.
Приликом археолошких ископавања, тим научника је наишао на мало благо. Претпоставља се да је новац припадао ромејском официру који је покушао да га сакрије пре него што су тврђаву заузели словенска племена и Авари крајем 6. века. Официр је кесу пуну новчића у последњем тренутку бацио у питос са маслиновим уљем. Археолози су је пронашли након више од 14 векова.
Тајанствена и лепа, тврђава Пелистера привлачи туристе у свим годишњим добама.
Текст и фотогафије: Иво Иванов
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваДанас почиње васкршњи пост. Традиционално, у данима пре почетка периода уздржавања и духовне концентрације, у многим крајевима Бугарске одржавају се кукерски карневали. У родопском селу Дедеву Задушнице су дочекане кукерским играма...
Први март је један од најомиљенијих празника у Бугарској. Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност На тај дан Бугари широм света ките се мартеницама – симболом пролећа и природе која се буди за нов живот...
Шетња Витошом, планином која се уздиже у непосредној близини Софије, представља неизмерно задовољство за бројне житеље и госте бугарске престонице. Потребно је свега пола сата да се стигне до локалитета „Златни мостови” на Витоши, одакле полазе бројне..