Бугарски оперски певачи излазе на сцену да би одали почаст Борису Христову у 110. години његовог рођења. На светске успехе великог бугарског баса они ће подсетити кроз пет концерата од 11. октобра до 25. новембра у Бургасу, Варни, Пловдиву, Русеу и Старој Загори.

"Бугарски басови за Бориса Христова" је пројекат Националног музеја "Борис Христов", који се реализује по идеји, сценарију и у режији директора Русенске опере Пламена Бејкова, а уједињује напоре пет оперских позоришта и њихових најистакнутијих басова.

Између наступа оперских певача биће емитовани архивски снимци из тонског архива БНР у којима бугарски бас светског гласа прича о почетку софијских хорова пре рата и свом одласку у Италију, о својим најдражим улогама и својој мисији у Бугарској. Његове речи биће илустроване његовим фотографијама из професионалног и приватног живота. "Његове речи ће звучати као препорука свима нама, његовим наследницима, али и нашим младим колегама", истиче Пламен Бејков у интервјуу Радио Бугарској и наставља:

"Са смислом за хумор и намигивањем одабрао сам и две комичне арије које ће, надам се, одушевити публику. Једна је арија "Клевета" Дон Базилија, а друга – чувена арија Лепорела у којој се пева о освајањима Дон Ђованија. У њима ће солисти учествовати у својеврсном џез џем сешну. Такође размишљамо о бису који би донео ведрије расположење, јер су бас арије обично повезане са снажном драматиком.

• Сећање на Бориса Христова

"Ми, басови, смо мирни, интелектуални, расудљиви, разумни, толерантни људи – одговара Пламен Бејков. – Експанзија и снажна емотивност, која је јасно изражена код тенора, нису нам својствене".

Наравно, такав приступ уметности – са осмехом и лакоћом, изнад сујете и ривалства како на сцени, тако и у животу био је у највећој мери својствен Борису Христову, потврђује његов ученик.

"Он је био свестан висине свог професионализма. Али, с друге стране, показивао је разумну а у исто време поносну скромност, говорио је да се увек труди да да најбоље од себе, чак је знао да затражи опрост од публике ако није оправдао њена очекивања. Борис Христов је имао и интелектуални смисао за хумор, поседовао је и јединствену осетљивост. Када би његов ученик успео да постигне нешто што је он као учитељ желео, знао је да пусти сузу, да се опусти и осети извођење, музику. Али чим би приметио непажњу или немарљивост, излио би свој гнев на нас. Заиста је изванредно срести таквог човека у свом животу", наводи Пламен Бејков.

У зиму 1990-1991. године, ускоро после пада комунистичког режима, када у Бугарској бесни, према речима Пламена Бејкова, највећа економска криза, он је заједно са сопраном Маријаном Цветковом имао срећу да се нађе у Риму, у класи Бориса Христова на Академији уметности и културе, а повод је била специјализација.

"Сва средства предвиђена за друге педагоге у програму су отказана и он је прихватио да ради са нама" –  наставља своју причу Пламен Бејков – Посебан акценат стављао је на верност речи, говорио је да реч мора да дубоко продре у нас и да се претвори у врата, која отварају пут ка тумачењу лика. И мислим да је у великој мери кључ тајне његовог тумачења ликова и његовог глумачког талента био управо у његовом апсолутном уживљавању у текст".

Пламен Бејков нам је испричао још нешто занимљиво:

"Уочи Васкрса 1991. године Борис Христов је пожелео да непрекидно слушамо ˈПасију по Матејуˈ у извођењу Еугена Јохума. У слободно време између часова долазио је у салу и инсистирао да сви заједно слушамо музику. Такође, препоручио ми је да слушам мале прелудијуме и фуге за клавир Баха, како бих развио свој музички слух. Вероватно је то предодредило моју судбину. Више од 15 година радим са Баховим друштвом и имам десетине извођења ˈПасије по Матејуˈ не само код нас, него и у иностранству."

И дан данас Пламен Бејков учи од Бориса Христова. Са временске дистанце, Бејкову је данас лакше да дешифрује све савете брижљиво записане у његовим свескама из младалачких дана, неке од којих тада није добро разумео због недостатка искуства на сцени и у животу.

Данас ученик још боље упознаје душу свог маестра – углавном кроз његов глас.

"Просвећена, дубока, душа, коју је он спознао – каже Пламен Бејков. – Чињеница да је Борис Христов врло добро познавао себе, омогућила му је да буде у миру са самим собом – без обзира на то што је увек био емотиван, страствен, чак и конфликтан у одбрани своје правде."

Са захвалношћу и смиреношћу Пламен Бејков већ 10 година ради на још једном пројекту везаном за његовог незаборавног учитеља:

"Када се обележавала 100-годишњица рођења Бориса Христова, учествовао сам на концерту у Бугарском културном центру у Риму, где се налази његова библиотека. Почео сам да копам по књигама. Чули смо да има велико интересовање за бугарску песму, да жели да сними неке песме, али никада није реализовао свој пројекат. Тако сам од огромне количине песама успео да одаберем њих 20, за које он оставио веома садржајне рецензије. Неке од песама су чак транспоноване за његов глас и припремљене за извођење. Одлучио сам да их научим и тако ћемо их 4. новембра заједно са пијанисткињом Боженом Петровом представити у Првом студију БНР под насловом "Борис Христов – амбасадор бугарске песме".

operaplovdiv.bg, Државна опера у Старој Загори, Општински културни институт „Красно село“, boris-christoff.net, Мултимедијални музеј „Борис Христов“, Facebook / Пламен Бејков, Erio Piccagliani

Превела: Албена Џерманова