На највећем универзитету у Португалу студира 52 хиљаде студената, од којих је 20 хиљада из иностранства. У овом својеврсном конгломерату различитих људи и култура више од три деценије своје место има и бугарска култура. Лекторат за бугарски језик је део Центра за словенске језике и културе на Факултету хуманих наука Лисабонског универзитета, на којем се, поред бугарског, изучава још пет словенских језика. Шеф центра је проф. Георги Христовски.
„Постоји много оваквих центара у свету,“ каже проф. Христовски и наставља: „Али док на већини места број језика који се изучавају варира између два и четири, на Лисабонском универзитету имамо шест словенских језика. То су бугарски, руски, словеначки, пољски, чешки и хрватски језик. Имајте на уму да основне студије у Португалу трају три године, у складу с Болоњском конвенцијом за приступачније образовање у ЕУ. Осим тога, овде никад раније није било традиције што се тиче бугаристике, какву имаму, на пример, у Пољској, Чешкој, Мађарској и другим земљама. И ја сам, у ствари, тај пут почео утирати пре тридесетак година, бирајући тадашње лекторе за поједине словенске језике. Својим успехом сматрам и то што се словенски језици на универзитету у Лисабону могу изабрати као други смер или као факултативни предмет на било ком од факултета, а постоји и могућност да се организују курсеви које поред студената могу да похађају и други људи.“
Паралелно с улогом у Центру за словенске језике и културе, већ више од 20 година проф. Христовски предаје морфологију и фонологију португалског језика на Лисабонском универзитету – посао који се не поверава свакоме, а посебно странцу. Говор и комуникација и социологија комуникације такође су део његових професионалних интересовања и обавеза. Он је особа која је 1985. године отворила Лекторат за бугарски језик на Лисабонском универзитету.
Већину студената који уписују бугарски језик чине Португалци, али има и припадника других словенских народа, као и студената из Италије, Кине...“
Према речима проф. Георгија Христовског, перспектива за бугаристику у Португалу је да остане у склопу славистике. Зато и Центар за словенске језике и културе подстиче заједничку научну делатност и сарадњу лингвиста:
„Зато увек говорим колегама да ако се организује неки догађај у центру, на пример, од стране Чехиње – презентација, конференција или нешто друго, морамо је сви подржати. Ако Рускиња организује нешто – подржавамо је. Увек смо заједно, једино тако можемо успети. И људи се разумеју. Размењују информације, искуство и знање.“
Ана Карина Прокописи је професор руског језика у Центру за словенске језике и културе. Она је Португалка која је удата за Украјинца. Замолили смо је да нам каже пар речи о професору Христовском. Испричала нам је и о једном од пројеката на коме тренутно ради славистички центар у Лисабону:
„Веома смо задовољни професором и начином на који се центар развија. Проф. Христовски није просто руководилац, он је пре свега добар пријатељ. Један од наших успеха је и пројекат на коме тренутно радим, а који смо добили у конкуренцији 100 других кандидатура. Пројекат је намењен људима из академских кругова на португалском говорном подручју. Другим речима, организујемо конференције „Странице из руске књижевности“, једном у две године организујемо конкурс за превођење, уз учешће преводилаца с руског на португалски и обрнуто. На овај начин представљамо културу и књижевност обе земље, што је од велике користи за професоре из области хуманих наука.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Красимир Мартинов
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део..