Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских народних игара балетске групе "Тангра" у Буенос Ајресу. Недавно су Анабел и њена мајка Ана посетиле Бугарску, а циљ њиховог дугог путовања био је да се Анабел изблиза упозна са бугарским народним играма, да што више научи од бугарских професионалаца у овој области и стечена нова знања пренесе у далеку Аргентину. Посетиле  су Пловдив, Казанлак, Велико Трново и Софију, а према Анабелиним речима, свуда су их гостољубиво дочекали и научила је много нових ствари.

Анабел и Ана су Радио Бугарској испричале своју породичну причу, која је почела око 1905. године, када се чукундеда Анабел – Панајот Касабов, укрцао на брод за Аргентину заједно са својим братом, који је, међутим, на путу преминуо. Током путовања Панајоту су показали фотографије из различитих аргентинских провинција у којима би могао да се настани. Он је одабрао Сан Мигел де Тукуман – северну планинску провинцију, са пуно цвећа, која га је снажно подсећала на његову далеку домовину. Када се заједно са другим емигрантима настанио тамо, почео је да похађа часове шпанског језика које су бесплатно држале девојке из имућних породица у граду, и баш као у бајкама, заљубио се у своју младу учитељицу и запросио је. После многих перипетија изазваних великом разликом у друштвеном статусу њих двоје, успели су да се венчају. Родило им се петоро деце – један дечак и четири девојчице, а најмлађа је бака Анабелине мајке.

Прича се наставља у новије време, када Ана већ живи у Буенос Ајресу и определила се за балетску уметност. Њеним путем кренула је и њена ћерка Анабел.

"Балетску групу водим од 2018. године, међутим, она постоји још од 80. година 20. века, када је створена Аргентинско-бугарска Фондација у Буенос Ајресу. Због одређених проблема са којима су се суочиле бугарске заједнице у Аргентини, група се на неко време распала, али сада поново постоји и окупља како потомке Бугара, тако и Аргентинце – љубитеље народних игара.  Градска управа нас увек позива на догађаје разних заједница, а у Буенос Ајресу славимо Дан Бугарске", каже Анабел и наставља:

"Овде сам многе ствари научила, јер је раздаљина између Бугарске и Аргентине прилично велика. Тешко нам је да пратимо бугарски фолклор на начин који је довољно професионалан за групу. Радимо тако што похађамо онлајн часове, прегледавамо странице на интернету, међусобно размењујемо материјале. Сада сам стекла нова знања и вештине и пренећу их члановима балетске групе. У Софији сам посетила плесну школу. Били су то дуги дани, присуствовала сам свим могућим часовима, од јутра до вечери".

Како потомци Бугара у Аргентини организују своје догађаје?

"У Аргентини постоји пет бугарских заједница – у провинцији Чако, на северу, у граду Комодоро Ривадавија, на југу, у граду Берисо и у престоници. Трудимо се да очувамо своје корене. Најстарији теже да младима покажу какав је био живот Бугара, која су типична јела, која су традиционална кола и раченице, која је типична одећа за различите крајеве Бугарске итд. Није лако, али се постиже, то је групни рад којим заједно одржавамо своје корене и ширимо нашу традицију у Аргентини".

Да ли се Анабел осећа више Аргентинком или Бугарком?

"Наравно, осећам се Аргентинком, али у исто време осећам Бугарску у свом срцу, јер је моја породица увек поштовала бугарску традицију. Руководим балетском групом и промовишем Бугарску. Она је сваког дана присутна у мом животу. Тако да сам и пола Бугарка."

Извршна агенција за Бугаре у иностранству помогла је Анабел по доласку у земљу, повезујући је са Националном школом плесне уметности у Софији, где је присуствовала часовима различитих старосних група од 8. до 11. разреда. За време које је провела овде, Анабел је научила нове кораке и начин држања руку током плеса, а радо је играла и бугарска кола, рекла нам је Ива Крумова, главни стручњак за Латинску Америку у Извршној агенцији за Бугаре у иностранству.

На одласку из Бугарске Анабел је на поклон добила аутентичне народне ношње да би их однела у Аргентину и наставила да одушевљава љубитеље бугарских народних игара.

Аутор: Христина Тасева

Фотографије: Извршна агенција за Бугаре у иностранству

Превела: Албена Џерманова