За два дана је бугарска држава организовала два лета којима је из Либана евакуисано укупно 169 бугарских држављана и чланова њихових породица.

„Хвала Богу да смо већ стигли,“ каже с олакшањем једна од путница авиона који је слетео у Софију, а друга се надовезује: „Све је било изузетно добро организовано и врло брзо.“

На почетку војних дејстава, људи их нису схватали толико озбиљно, али је за само дан – два почело да изгледа све страшније и страшније и зато су неки потражили спас у Бугарској. Према подацима Министарства спољних послова Бугарске, у Либану живи 400 бугарских држављана и чланова њихових породица, с којима је Амбасада Републике Бугарске у Бејруту у сталном контакту. „Никоме не бих пожелео тако нешто, страшно је.“ „Назире се светло на крају тунела, сањамо о више мира, то је оно што нам је сада свима потребно,“ рекли су за БНР неки од евакуисаних из Либана.

Министарство спољних послова позвало је бугарске држављане да не путују у Либан и да одмах напусте ту земљу. Ситуација на Блиском истоку ескалира. Јуче је израелска војска саопштила да покреће ограничену копнену операцију на територији Либана. У међувремену, Иран је лансирао ракете на Израел, а на састанку израелског кабинета за безбедност, премијер Бењамин Нетањаху је изјавио да је напад „велика грешка“ и рекао да ће Техеран „платити за то.“

Тренутно не постоји директна опасност по безбедност грађана Израела, сматра бивши министар одбране Велизар Шаламанов и додаје: „Рећи да не постоји директна претња по безбедност Бугарске је неодговорно.“

„Јасно је да са војне тачке гледишта ови напади немају много смисла. Они су главно политичко и комуникационо средство Ирана,“ прокоментарисао је за БНР Шаламанов и додао: „Много је важније, како бисмо разумели кризу, да схватимо да је она део великог рата, који је Русија повела против демократског света агресијом на Украјину. Оно што се догодило на Блиском истоку може се разумети само у контексту руског рата против слободног света – рата у којем, с једне стране, имамо Устав УН и подршку демократског света Украјини, а с друге – Русију, коју подржавају Иран, Северна Кореја, Кина. Управо у овом контексту се распламсао сукоб на Блиском истоку.“

„Не плашим се да Израел и израелска војска неће успети да реши ову ситуацију, иако је она веома замршена и сложена. То, међутим, не значи да се потпуно слажем са свиме што ради војска. Али на крају крајева, ништа се не дешава без конкретног разлога,“ рекао је у разговору за Радио Бугарску Давид Авишај, који од 1991. године живи у Израелу. Контактирали смо га захваљујући организацији Јевреја у Бугарској „Шалом.“

Давид Авишај се враћа почетку војне операције у Појасу Газе 7. октобра прошле године, што је, према његовим речима, изазвано серијом напада изведених с његове територије, у којима су киднаповани, силовани и пљачкани израелски грађани.

„Ево, даћу вам пример с двојицом суседа, од којих је један слабији. Ако слабији одлучи да нешто уради јачем, он би му, наравно, узвратио тако да му више никад не падне на памет да има посла с њим.“

Што се ситуације у Либану тиче, г. Авишај је убеђен да главни разлог за распиривање овог сукоба су напади ракетама, дроновима и Катјушама, којима је изложен Израел с либанске територије:

„Ситуација је таква да је влада била приморана да људе са севера Израела пресели на друга, безбедна места, како би сачувала њихове животе, јер су тамо налазе под сталном паљбом ракета. Срећа Израела је у томе да је војно и технолошки припремљен, што му омогућава да заустави 90% ракета спаљених на њега.“

Упркос томе што један сукоб никад није једностран, грађани Израела, који су различитих националности и социјалног статуса, треба да пронађу начин да живе заједно у миру.

„Разлоге за поделу не треба тражити у људима нити у војсци, они су у начину управљања земљом. Такође, многи поступци премијера показују његову жељу да по сваку цену задржи власт, укључујући по цену потцењивања снаге противника земље. Треба формирати Државну комисију која да испита како је допуштено да једна терористичка организација нанесе такав ударац земљи,“ каже Давид Авишај, који већ више од три деценије живи у Израелу.

Саставили: Јоан Колев, Гергана Манчева

Извор: интервјуи Мире Стефанове и Дијане Дончеве, новинара Програма „Хоризонт“ БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА, БГНЕС