Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице из раног гвозденог доба (9-8. века пре Хр), а мегалити на Бегликташу су најмање шест столећа старији од њих – претпоставља се да датирају из бронзаног доба.
„Важно је да сви ови налази, који се и сад могу видети, сведоче о изузетној концетрацији живота на нашим просторима у време изградње долмена,“ каже Данијел Пантов, директор Историјског музеја у Приморском. Он је саопштио и важну вест да ће сасвим ускоро, већ ове јесени, започети прва свеобухватнија археолошка истраживања локалитета у околини Приморског. Очекивања научника су велика, јер до сада нису предузимана свеобухватна ископавања објеката у мегалитском комплексу.
„Прошле године смо направили веома занимљиве прорачуне базиране на томе како је само камење (мегалити) ситуирано. Тако смо добили веома занимљиве и прецизне тачке које показују да је ово место коришћено као опсерваторија,“ каже Данијел Пантов и наставља:
„Нажалост, врло мало се зна о овом трачком светилишту. Истраживања која су рађена почетком 21. века била су површна. Очишћени су камени олуци, међутим, специјална археолошка истраживања нису вршена. Треба продрети дубоко како би открили и истражили културне слојеве и утврдили када је почело да функционише. Наш главни циљ ће бити да сазнамо коју функцију је имало ово место. Ако започнемо систематска археолошка истраживања, истражићемо секторе у којима су објекти култне намене,“ каже Данијел Пантов.
Историјски музеј у Приморском, долмен Змајева кућа, залив Маслен нос, рушевине базилике Свете Параскеве само су нека од места која привлаче пажњу љубитеља културног туризма. И пошто су у музеју изложени само керамички фрагменти, који су пронађени у пукотинама камења на локалитету Бегликташ, потребно је посетити само место.
На Бегликташу човек може да додирне древни жртвени олтар, да види отисак стопала Богиње мајке, да седне у трон шамана и провири кроз камени прорез, који је људима омогућавао да јасније виде небеске објекте. Чини се да је све на овом месту распоређено по знању и веровањима наших предака, али се човек упркос томе запита – која је то сила која је донела и распоредила камење на овај начин? Нека питања још увек не наилазе на одговоре, али радозналим посетиоцима помажу водичи на бугарском, енглеском, руском, француском и другим језицима.
Какав је осећај бити сваког дана на Бегликташу током летњих месеци? – питали смо младог водича Елену Павлову:
„Ово је било специјално место на које су људи долазили у одређене дане у години и када је било повода да се помоле својим божанствима. Према савременим истраживањима, установљено је да ово место има много јаче енергетско поље од осталих и овде влада посебна енергија. Прича се чак да хеликоптери и авиони из оближње војне базе избегавају да лете изнад Бегликташа. Постоје разне приче везане за ово место. На пример, овде долазе младе жене које, из ових или оних разлога, нису могле да се остваре у улози мајке и босоноге стају у отисак стопала Богиње мајке. Испоставило се да после неколико посета и обнављања овог ритуала, оне се после неког времена враћају с дететом у наручју,“ рекла је Елена Павлова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: museumprimorsko.bg, Facebook /Бегликташ
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су..