Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године, Бугарска је још увек савезник нацистичке Немачке. Како би сачувала свој суверенитет, прекида односе са Трећим рајхом под претњом војне интервенције СССР-а.
Ипак, у ноћи између 8. и 9. септембра 1944. године, бугарску владу, у коју је било укључено неколико демократских партија, свргнули су официри који су прешли на страну Отаџбинског фронта. У њега су укључени Бугарска радничка партија (комунисти), снаге легалне опозиције: из политичког круга „Звено“, Демократске партије, Бугарског земљорадничког народног савеза и других земљорадничких партија, а преврат је извршен под руководством БРП. По наредби Георгија Димитрова, вође Коминтерне, заузете су кључне институције – Министарство рата, Централна пошта, Телефонска палата, Централна станица и други стратешки објекти у Софији.
Кимон Георгијев из политичког круга „Звено“, који је претходно учествовао у превратима 9. јуна 1923. и 19. маја 1934. године, проглашава путем радија нову власт Националног комитета Отаџбинског фронта. Министри из владе Константина Муравијева су ухапшени. Кимон Георгијев преузима власт уз помоћ снага Трећег украјинског фронта Црвене армије. Тако Бугарска пада у совјетску сферу утицаја и креће путем социјалистичког развоја. У месецима до краја 1944. године уследио је талас обрачуна са неистомишљеницима без суда и пресуде, до формирања такозваног Народног суда.
Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..
Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..