Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања, глинено посуђе и оруђе од бакра и кремена. Интересовање привлаче једне од највећих до сада пронађених плоча од кремена, које су древни људи користили у својим привредним активностима. Већ тада је научни свет Козареву хумку оценио као једно од највреднијих археолошких налазишта откривених у нашој земљи.
Међутим, археолошка ископавања на овом локалитету се настављају и сваке године се откривају све вреднији докази о високоразвијеној цивилизацији на нашем поднебљу. Они показују како је заједно са разним кућним производњама настао најранији облик трговине. Кључна у том погледу је и сама локација хумке. Налазила се на древном црноморском путу за трговинску размену вредних сировина. У нашим данима истраживано насеље се налази у близини града Каблешково, на подручју црноморског града Бургаса.
Појава рударства у то време одражава се и на украшавање глинених посуда из праисторијског насеља. На њима се појављује графитни украс – имитација металног сјаја.
Мали идоли и фино израђене амајлије и накит од костију, оштре плоче од кремена и посуђе од керамике украшено уз помоћ оштрице бакарног шила говоре о естетском укусу и обогаћивању становништва у 5. миленијуму пре нове ере, кажу археолози.
"У древности су људи своја насеља градили увек на истом месту, без претходног посебног чишћења терена. Када би неке куће постале неупотребљиве, рушили су их, равнали терен, те одозго градили нове куће" – објашњава Надежда Стојкова, археолог Историјског музеја у Поморију:
"Током хиљаду година падине овог насеља су се слегле и добиле облик хумке. Козарева хумка се налази 11 км од летовалишта Поморије. Од средине августа до средине септембра посетиоци могу да виде остатке пећи и настамби древних људи. Налази су углавном керамичке посуде, камена и кремена сечива. Кремен се ломи на комаде оштрих рубова, који секу као нож. Налазимо и мале фигурице идола од животињских костију. Изузетно су лепе и богате детаљима.
На основу овога судимо да је на нашим просторима већ у 5. миленијуму пре нове ере постојала веома развијена цивилизација. У околини нема златних налаза, али из истог доба датира Варненско благо, које је пронађено у некрополи у Варни. Тамо су у гробу жреца пронашли више од 2 кг злата."
Количина откривених керамичких посуда указује на то да је њихова производња знатно премашивала потребе локалног становништва. Међу највреднијим налазима је велика керамичка пећ, пронађена у једној од радионица, где су древни људи пекли и прилично велике глинене посуде:
"Њен облик налик је на тело жирафе са проширеним доњим делом, а с горње стране је димњак. Можемо се похвалити потпуно реновираном Првом салом Историјског музеја у Поморју, која је у потпуности посвећена праисторијском локалитету Козарева хумка" – рекла је у закључку Надежда Стојкова.
Фотографије: Гергана Манчева, Историјски музеј у Поморију, facebook.com/kozareva.mogila
Превела: Албена Џерманова
Од 23. до 28. септембра, Софија и Видин ће бити домаћини Седме међународне конференције о римским дунавским провинцијама на тему „Погранични предели уз реку Дунав – Frontier landscapes along the Danube“, преноси БНР Видин. Иницијатива за дискусију о..
Дана 22. септембра 1908. године проглашена је независност Бугарске. После најхрабријег самосталног чина у бугарској историји – уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије 1885. године, Бугари поново демонстрирају снагу јединства и веру у..
Бугарски археолози пронашли су још једну статуу у канализацији античког града Хераклеја Синтика. Данас, око 11.00 часова, археолози из екипе проф. Људмила Вагалинског пронашли су још један мермерни кип у близини места где је у јулу о.г. откривена..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..