Бугарска је по питању номинација била у стисци с временом, под притиском смене прве прелазне владе премијера Димитра Главчева другом, а све то у контексту дубоке партијске кризе која се одвија у две традиционалне бугарске политичке снаге – Бугарској социјалистичкој партији (БСП) и Покрету за права и слободе (ДПС), и то у време активне предизборне кампање и неизвесности око формирања листа и регистрације за учешће на изборима. Предизборна битка пред седме парламентарне изборе, од чега је само у последње три године било шест превремених, манифестовала се и у именовањима за новог бугарског европског комесара. Седам кандидатура стигло је у Владу – по једна од сваке парламентарне групе, док је група социјалиста предложила две номинације. Прелазни премијер Димитар Главчев саопштио је да су изабрани бивша министарка спољних послова Екатерина Захаријева из ГЕРБ-а и бивши министар заштите животне средине Јулијан Попов из „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) уз следеће образложење:
„Разматрали смо многе додатне критеријуме који би могли да имају утицаја, али смо се придржавали писма председнице ЕК, биографија кандидата и донели смо ову одлуку потпуно уверени у њену исправност.“
Екатерина Захаријева је захвалила Влади на указаном поверењу, као и ГЕРБ-у и лидеру Бојку Борисову на номинацији:
„Своје дужности увек сам обављала професионално и у строгој сагласности са правилима и законима. Наставићу то да чиним и сада као кандидат, као и у свим мојим будућим улогама“, написала је на Фејсбуку.
Брзим процесом номинација и избором који је уследио био је изненађен и кандидат из редова НП-ДБ Јулијан Попов:
„На неки начин сам био изненађен јер се све одиграло веома брзо. Бугарска је закаснила са својим номинацијама, али верујем да ће се добро представити са две снажне кандидатуре, и мислим да је то најважније.“
Док многе земље чланице ЕУ наглашавају да већ дуго воде преговоре са Бриселом о будућем портфељу, вести о нашој земљи ограничене су на информације из неформалних извора о неколико могућих ресора за Бугарску. Јулијан Попов, који је номинован за европског комесара, изјавио је за БНР да још увек није јасно који ресор би Бугарска могла добити.
„Ресори још нису расподељени, али постоји велика вероватноћа да оду одређеним државама које већ дуго лобирају и позиционирале су се за снажне финансијске ресоре, на пример. Постоји неколико ресора који су, како бих рекао, слободни, и мислим да су сви они озбиљни и достојни. То су ресори регионалног развоја, енергетике, животне средине, климе. Увек постоји шанса за све озбиљне кандидатуре.“
Позиви Европске комисије су усмерени на убрзавање процеса формирања нове извршне власти, чији мандат истиче крајем октобра. Портпарол Комисије Ерик Мамер:
„Има још неколико корака које треба предузети пре него што нова Комисија буде одобрена и ступи на дужност. Зато је јасно да треба хитно деловати. Очигледно је да је председница Урсула фон дер Лајен упозната са ситуацијом у државама чланицама, и сигуран сам да се ради на томе имајући у виду унутрашњополитичку ситуацију у Бугарској. Она је у контакту са земљама како би се формирао нови колегијум. Можете бити сигурни да она чини све у оквиру својих овлашћења да осигура добру уравнотеженост колегијума избором људи који су компетентни за улогу комесара, као и укључивањем што је више могуће жена.“
Могућности председнице Урсуле фон дер Лајен да обезбеди родно уравнотежен извршни орган ЕУ све су ограниченије. Остале државе чланице одбиле су да испуне њен захтев да предложе по два кандидата – једног мушкарца и једну жену – како би испуниле њену политику равноправности полова.
Фон дер Лајен ће се суочити не само са изазовом да постигне ову равнотежу у наредном тиму Комисије, већ и да балансира између интереса држава чланица. Превише држава настоји да добије неколико кључних портфеља – буџет, економију, индустрију, конкурентност и кохезију, и играју на све или ништа са веома снажним кандидатурама. Председница ЕК такође тражи комесара посвећеног новим приоритетима – Медитерану, одбрамбеној индустрији и стамбеној политици. На међународној конференцији о безбедности GlobSec у Прагу, Немица је изјавила да је „заштита Европе пре свега обавеза Европе“ и да ће централни део Старог континента играти кључну улогу у напорима за изградњу европског одбрамбеног сектора пре очекиваног именовања европског комесара за одбрану.
„Ми, Европљани, морамо бити на опрезу. Морамо поново да усмеримо нашу пажњу на безбедносну димензију свега што радимо. Морамо размишљати о нашој Унији као суштински безбедносном и одбрамбеном пројекту, у коме је Централној Европи додељена кључна улога. У наредној комисији именоваћу комесара са новим ресором и то ће бити стратешка одговорност Европе. Ви морате бити у срцу европске безбедности, рачунам на вас.“
Тренутно је Бугарска једина земља која је испунила захтев и послала две номинације – једну за жену и једну за мушкарца, али то није успело да ублажи негативна осећања око целокупне процедуре. Аналитичари не штеде критике о „безубој“ бугарској спољној политици и истичу да је избор бугарског европског комесара далеко од осмишљене државне политике.
Политиколог доц. Борис Попиванов прокоментарисао је за БНР: „Оба кандидата очигледно испуњавају једини познати критеријум – захтев председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен да буду номиновани мушкарац и жена, али цео процес, осим расправа о личностима, ресорима и могућностима, требало је водити на више нивоа, између осталог на нивоу саме ЕУ, као што је требало водити и преговоре о ресорима који су на позицији европског комесара најпогоднији за Бугарску. У том смислу, само ћемо чекати које ће одлуке о расподели ресора бити донете у Бриселу.“
Зинаида Златанова, бивша шефица канцеларије ЕК у Бугарској и бивша потпредседница Владе за европска питања, истакла је за БНР да је ресор важан за репутацију наше земље: „Бугарска мора да престане да попуњава места која нам припадају. Потребан нам је ефикасан европски комесар који ће у Бриселу представљати целу нацију, а не одређену политичку партију или одређеног политичког лидера.“
У интервјуу за рубрику „Евранет +“, новинар Петар Карабоев, заменик главног уредника листа „Дневник“, изразио је мишљење да наша земља није успела да предложи јаке кандидате и да постоји потпуно неразумевање међу лидерима водећих политичких снага у погледу улоге и функција европског комесара.
„Бугарска није представила јаке кандидате. Осим тога, постоји дубока криза у начину на који се води спољна политика у Бугарској уопште. Политичари, посебно утицајни политичари и партије, спољну политику углавном схватају као продужетак сопствених партијских интереса у унутрашњој политици. Грубо речено, али циљ је сазнати шта се дешава у Бриселу и Стразбуру, у Европском парламенту, како би се извукла корист за партију, неки фондови, програми, или евентуално заштитити се од неких провера, саслушања у Парламенту, истрага Европског тужилаштва. Европска унија није то – улога представника из Бугарске у европским институцијама је да креирају и спроводе политике. Господин Борисов традиционално говори о Европској унији, стварајући утисак да ако имаш комесара са ресором, цитирам: „са пуно новца“, то ће донети неку директну финансијску корист за Бугарску. То уопште није тако. Овог пута сам установио да и даље не разумеју каква је улога и овлашћења Европске комисије, чак ни нове формације у Бугарској које тврде да су у највећој мери проевропски оријентисане. Позиција коалиције „Настављамо промену – Демократска Бугарска“, цитирам: европски комесари су политички представници одређених земаља за релативно дуг период – уопште није тачна. Европски комесари потписују документ у којем су обавезни да не следе никакве националне приоритете, посебно не земаља из којих су изабрани, већ да служе Европској унији. Све ово показује озбиљне недостатке у бугарској политици, генерално у разумевању начина на који функционише Европска унија, а да не говоримо о процесу избора европског комесара.“
Које су шансе да Бугарска добије кључни ресор и колико предложени кандидати – Екатерина Захаријева и Јулијан Попов – имају потребну стручност за ресоре о којима се унапред говорило?
„Кључни ресор је, наравно, ресор у којем можете креирати политике. Сви ресори који су поменути од стране разних организација и партија били су енергетика, климатске промене, регионална политика, образовање. Што се тиче енергетике и климатских промена, не бих рекао да је Бугарска посебно упечатљив пример. Што се тиче регионалне политике, дискутабилно је да ли ми уопште водимо неке политике. Какве претензије Бугарска може изнети у смислу да имамо искуство као земља, као систем, и навести пример лидера који су то остварили. Екатерина Захаријева је углавном позната као бивша министарка спољних послова. Оно што чујем из Брисела је да њена репутација тамо није посебно висока. На крају крајева, процена није у рукама Брисела, нити администрације, већ лично Урсуле фон дер Лајен. Али да се сетимо кризе са Северном Македонијом – да ли имате утисак да је госпођа Захаријева имала изузетан допринос у решавању тог питања? Ја немам. Што се тиче њеног разумевања регионалне политике, немам појма, али опет говоримо о томе да треба да имате неку упечатљиву фигуру за коју људи, чак и у Бугарској, могу да кажу: да, сећам се, она је добро управљала новцем и успела да унапреди доста ствари. Јулијан Попов је, без сумње, много боље познат у европским и међународним енергетским круговима, али ни овде немамо чиме да се похвалимо. Наши нуклеарни блокови, прихватајући идеју да је ово, по европским стандардима, нека врста чисте енергије, тренутно су у некој врсти безтежинског стања. Теме везане за термоелектране на угаљ су табу за политичаре, нико се не усуђује да их покрене и то користе популисти. Зато имамо двоје кандидата који су изабрани у процесу без икаквог унутрашњополитичког дијалога, и много, много ствари је урађено погрешно и све се десило у року од недељу дана пре крајњег рока. То се не ради тако!“
Да ли ће се задржати досадашња линија поделе исток-запад по кључним ресорима и где мислите да ће се позиционирати нови ресор везан за одбрану у контексту рата у Украјини? Урсула фон дер Лајен је одговорила да ће Централна Европа бити гарант тога и да се ослања управо на Централну Европу. Али која од земаља чланица ЕУ, по Вашем мишљењу, је најближа том новом ресору?
„Подела исток-запад је, пре свега, питање слабијег утицаја и представљања бивших комунистичких земаља у европским институцијама. Источни Европљани треба да имају изграђено присуство, људе у институцијама, у администрацији, и најмање што могу је да изграде каријеру, капацитет и да буду спремни да имају своје канале утицаја. Источна Европа не може имати претензије, а да нема капацитет. Чак је и Пољска под знаком питања. Речи председнице ЕК су комплимент за тај регион, апсолутно несумњиво, јер се по први пут форум GLOBSEC одржава у Прагу, у срцу Европе, али изгледа да Пољска добија снажну подршку за такозвани Вајмарски троугао. То је структура која је била помало заборављена током осам година владавине „Права и правде“, а сада се обнавља, и то су Пољска, Немачка и Француска. У том троуглу Централна и Источна Европа могу разговарати, а Пољска може говорити у име тог региона са Француском и Немачком. Мислим да више од тога Централна и Источна Европа тренутно не може тражити. Ресор одбране – мислим да је већ јасно да неће бити европског комесара за одбрану. Националне државе то не желе да подрже. То је овлашћење националних влада и зато ће највероватније постојати комесар задужен за одбрамбену индустрију. Националне државе веома љубоморно чувају своје војноиндустријске комплексе. То је веома осетљив и тежак сектор. Не кажем да таква позиција не треба да се успостави, напротив, треба да се успостави, али мислим да ће, барем у првих неколико година, особа која преузме ту фукцију учити у ходу.“
Очекујете ли да ће овај мандат бити тежи за Урсулу фон дер Лајен?
„Сигурно ће мандат бити тежи, јер је у Европи сада све компликованије. У Европи постоји велики рат, популисти су у успону, а прагматици међу њима су у дефициту. Рекао бих да јој неће бити лако, предстоје избори у Немачкој, као и на многим кључним местима, што ће довести до промена у владама. Тешко ће налазити партнере на националном нивоу, али друга ствар која ће јој овај пут отежати рад је чињеница да су политичке страсти у Европи веома узавреле. То се видело у успону конзервативних, десних и крајње десних партија, а уз јаке политичке страсти долазе и велике претензије, уз пожуривање да се дају квалификације. Тешко је наћи баланс у таквој ситуацији, али сам сигуран да ће се она, на овај или онај начин, снаћи. Ниједна држава, осим Бугарске, није испоштовала њен захтев да предложи мушкарца и жену као кандидате, како би се поштовало правило о квотама или равнотежи између полова. То јој донекле везује руке. Најтежи проблем је што у Европи тренутно нема јаких лидера, људи с ауторитетом и утицајем на целој европској сцени, који би успели да наметну приоритете већини држава, јаким и проевропским круговима, и да пригуше националне претензије и одступања.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..