Након ослобођења Бугарске од отоманске власти, у новопроглашену престоницу Софију (1879) почеле су да пристижу архитекте из целе Европе како би јој дале модеран изглед и побољшале њену функционалну организацију. У архитектонској историји Бугарске заувек ће остати записана имена архитеката, као што су Адолф Колар, Фридрих Гринангер, Виктор Румпелмајер, Александар Померанцев и многи други.
Током 90-их година 19. века у Бугарску се вратила и почела да ради и прва генерација бугарских архитеката које су дипломирале у иностранству. Међу њима је и Наум Торбов, који нам је завештао многе архитектонске бисере и тиме допринео европеизацији главног града Бугарске. Срећом, део тих зграда сачуван је до данас и представља сведочанство о развоју места.
Међу знаменитим пројектима арх. Торбова су Централне софијске хале (покривена пијаца), кинотеатар „Одеон“, Софијски казино, хотели „Континентал,“ „Париз“ и „Булевар,“ пивара „Македонија“, дом Луизе и Димитра Станичевих (данас Главно муфтијство), Дунђерско здање у булевару „Христо Ботев“ бр.71, црква Светих Светих Ћирила и Методија на Женској пијаци и друге знамените грађевине у Софији и другим бугарским градовима.
Будући архитекта рођен је 1880. године у селу Гопеш, у близини Битоља, у данашњој Северној Македонији. Две године касније његова породица се преселила у подунавски град Орјахово. Завршио је гимназију у другом граду на обали Дунава – Русеу, након чега је заљубљен у архитектуру кренуо пут Румуније. Занимљиво је поменути да је према списковима Бугарског инжењерско-архитектонског друштва, закључно с 1912. годином, Торбов био једини бугарски архитекта који је диплому стекао у Букурешту.
Како се, међутим, касније развијао живот овог младог човека?
„Студирао је архитектуру у Букурешту, у румунској престоници, која је у то време била много већи град од Софије, град с раскошном и богатом архитектуром. Дипломирао је на Институту за лепе уметности и, наравно, све што је видео као трендове и правце у тадашњој румунској архитектури имало је велик утицај на њега. Касније је Беч постао његов највећи извор инспирације. Управо у циљу да што боље упозна архитектуру тог града, Торбов је често путовао у аустроугарску престоницу. Велику инспирацију црпео је из радова Ота Вагнера. Ово су географска места која су умногоме утицала на његов даљи професионални развој,“ прича за Радио Софију Здравко Петров, аутор пројекта Historical Routes Sofia.
По повратку у Бугарску, Торбов је постављен за шефа Одељења за архитектуру при Општини Софија, а касније је почео радити као слободни архитекта.
“Био је веома трудољубив и посвећен свом раду. Пројектовао је фасцинантан број зграда које се одликују својом наменом, величином и архитектонском стилистиком,“ прича Здравко Петров и наставља: „Слободно можемо рећи да је мајстор за хотелске зграде. И заиста, нема другог архитекте код нас који је пројектовао толико хотела.“
У Бечу је Наум Торбов срео будућу супругу Леополдину. Године око и после 1907. до Балканских ратова, према речима Петрова, биле су најплоднији период за Торбова:
„Наравно, ово није изненађење, јер је ово један од најузбудљивијих периода у историји архитектуре и грађевинарства Софије и Бугарске уопште. Године 1907. освојио је конкурс за пројекат изградње Централних хала у Софији. Тада је израдио пројекат за прву модерну покривену пијацу у Софији, која је својевремено била грађевина од заиста великог значаја за главни град, симбол модерности, која је требало да земени дотадашњи оријентални амбијент у софијским тржницама. Хале су изграђене у складу с најбољим тенденцијама свог времена, обезбеђујући све што је потребно за квалитетно и здраво чување прехрамбених производа.“
Ове године завршена је конзервација и рестаурација Централних хала у софијском булевару „Марија Луиза.“ Ту морамо поменути да је немали број зграда које је пројектовао Торбов повезан управо с овим булеваром. У непосредној близини булевара налазио се и веома популаран за своје време кинотеатар „Одеон,“ који је уништен за време бомбардовања Софије у Другом светском рату.
„Кинотеатар „Одеон“ је део великог ансамбла који чине три зграде. Прва од њих – хотел „Булевар“ налазио се на углу булевара „Марија Луиза“ и улице „Цар Симеон.“ Данас ова зграда више не постоји. До ње, у улици „Цар Симеон,“ налазио се кинотеатар „Одеон“, који је такође уништен за време бомбардовања, а трећа зграда је некад чувени ресторан „Гамбринус.“
Данас је из овог ансамбла опстао једино ресторан „Гамбринус“, каже за Радио Софију праунука славног архитекте Александра Недева.
Нажалост, бомбардовање је уништило и архиву коју је Торбов чувао у свом атељеу у булевару „Марија Луиза“. Затим је дошла комунистичка власт која му је одузела имовину. Дошло је до апсурдне ситуације да Торбов и његова породица живе у згради коју је он пројектовао и да плаћају станарину. Почео је да ради као архитекта-надничар у Софијској урбанистичкој дирекцији да би издржавао породицу. Умро је од рака 1952. године.
Саставила: Миглена Иванова
Извор: Радио Софија БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Historical Routes Sofia, stara-sofia.com, sofia-hali.bg, архива
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у..