Кажу да да бисте упознали неко место, морате га не само видети очима, већ и окусити непцем. Свако бугарско село, сваки град или регион има свој специфичан дах и мирис. Један од начина да их упознате су кулинарске туре, које добијају широку популарност. Туристи бораве у кућама локалних домаћина, где им они у опуштеној атмосфери показују како се спремају типичне за овај крај посластице. Али постоје и пратећи доживљаји:
"Често домаћини пружају могућност гостима да се фотографишу у разним народним ношњама. Такође, упознају их са локалним говором и труде се да их науче пар речи. Или пак посећујемо неку природну знаменитост по којој је позната одређена дестинација, организујемо и јахање, као и посету фарми животиња које гости могу да нахране, помазе, па и да мало ˈпопричајуˈ са њима, међутим, у основи је кулинарска демонстрација – заједно са гостима припремити нешто укусно и појести" – каже Гергана Кабаиванова, оснивач бугарске онлајн платформе за гастрономски и сеоски туризам pendara.bg. https://pendara.bg/
На њој се налази десетине адреса домаћина из свих крајева Бугарске који имају жељу да дочекају госте, да их упознају са специфичностима локалне кухиње – реч је о аутентичним бугарским јелима која су постала део културног наслеђа одређеног региона.
Прочитајте још:
Испоставља се да традиционална бугарска кухиња нема ништа заједничко са храном која се нуди у ресторанима данас, који се такмиче у припреми меса, углавном у виду роштиља.
"Не могу рећи да је у основи бугарске традиционалне кухиње месо, јер су јела од меса, као и банице, људи спремали само у посебним приликама, као што су породична славља или неки црквени празници – наводи Гергана Кабаиванова. – Пре бих рекла, да су наша традиција јела од теста – пите, банице, мекике, трахана коју смо данас некако заборавили, тестенине..."
Испоставља се да су наши преци углавном конзумирали јагњеће, овчије и козје месо. Свињетина је заузела трајно место на бугарској трпези много касније – пре нешто више од једног века, једноставно зато што некада узгој свиња није био толико распрострањен. До данас су се, међутим, задржале традиције везане за конзервисање меса – сушеног, ферментисаног, осољеног итд, сазнајемо од Гергане Кабаиванове. Иначе, типични за бугарску кухињу су крупни комади меса, припремљени са поврћем или само са луком, као и јанија.".
Данас све ово богатство аутентичних националних рецепата чувају старије жене у селима. Међутим, интересовање за кулинарске туре је прилика да се ова ризница традиционалних јела и рецепата очува и пренесе на нове генерације.
"Са нама путују углавном млади људи. До сада смо радили претежно са бугарским гостима у старосној граници од 20 до 40 година и то су наши најмасовнији клијенти. Склони су да пробају многе укусе и не брину када у селу осете мирис животиња или када их домаћица дочека у кућном огртачу. И мени је драго, јер то је знак да развој сеоског туризма има велики потенцијал и млади људи показују интересовање за њега и кулинарске туре." – каже у закључку Гергана Кабаиванова.
Фотографије: pendara.bg
Превела: Албена Џерманова
Куда ће нас одвести путеви у новој години? "Њујорк тајмс" нам помаже да осимислимо путовања својим предлозима уврштеним на годишњу листу "52 топ дестинације које треба посетити у 2025. години". Међу њима се нашла и Бугарска као изузетно атрактивна..
У Бугарској вински туризам цвета, а све више људи препознаје магију одмора који комбинује дегустацију вина, гастрономију и опуштање. Како открива енолог Красимира Кодукова, потражња за винским дегустацијама током 2024. значајно је порасла, а..
Ове године скијашка сезона у Бугарској почела је раније него обично, захваљујући раном доласку снега. У Банском су стазе са радом почеле већ за Никољдан , док је званично отварање сезоне уследио недељу дана касније. Иако је децембар донео обилне снежне..
Као и претходне 2024. године, и овог лета слободна радна места у туристичком сектору биће попуњена радницима из трећих земаља. Према речима послодаваца..