Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О Олимпијским играма с љубављу

Шетња кроз олимпијску историју Бугарске, представљену у Музеју спорта у Софији

Фото колажа: Иван Петров

Сутра почињу XXXIII Летње олимпијске игре. По трећи пут у новијој историји Бугарске и тачно век откад је Париз био домаћин Олимпијских игара, најзначајнија спортска манифестација ће се поново одржати у француској престоници, родном месту оснивача Међународног олимпијског комитета Пјера де Кубертена. Управо на његову иницијативу су се 1896. године у Атини одржале Прве модерне олимпијске игре.

Париз је кандидатуру за домаћина поднео још 2015. године, а исто то учинили су Рим, Хамбург, Будимпешта и Лос Анђелес. Прва три града убрзо су одустала од кандидатуре, а одлука о домаћину Летњих олимпијских игара 2024. донесена је у корист Париза.

На тај начин, Париз је, поред Лондона, постао једини град који је био домаћин чак три пута. Први пут се летње издање Олимпијских игара у Паризу одржало 1900. године,  потом и 1924, а ове године ће се одржати по трећи пут.

А да ли сте знали да је Бугарска једна од 14 земаља суоснивача и учесника на Првим модерним играма одржаним пре 128 година у грчкој престоници? Чињеница на коју би сваки Бугарин требало да буде веома поносан,“ каже за Радио Бугарску Катја Иванова, кустос Музеја спорта у Софији.

Катja Иванова
„Године 1894. у Бугарску је из Швајцарске стигло првих 10 наставника физичког васпитања са задатком да положе основе модерног спорта у нашој земљи. Међу њима су Шарл Шампо и Луј Ајер. Швајцарци су први пут у Бугарску увезли фудбалске лопте и различите гимнастичке справе и реквизите. Шампо је први представник Бугарске на Летњим олимпијским играма 1896. године у Атини, где је освојио пето место и донео прве бодове Бугарској на Олимпијским играма. У славу њиховог рада и наслеђа, 17. мај је проглашен за Дан бугарског спорта.“

„Овде у Музеју се налази и мачевалачко одело Димитра Василева који се такмичио на Играма 1928. г. У питању је изузетан експонат. Ови људи су утрли олимпијску стазу за Бугарску, и то упркос недовољним условима у којима су се припремали.“


Бугарска је своју прву олимпијску медаљу освојила на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. г, када је боксеру Борису Георгијеву припало бронзано одличје у категорији до 75 кг.

Боксерске рукавице Бориса Георгијева

„У Музеју имамо две златне олимпијске медаље – једну је освојио рвач Георги Марков у Минхену 1972, а другу је донео први бугарски олимпијски шампион у боксу Георги Костадинов, такође са Игара у Немачкој.

Златна медаља коју је Бугарској донео боксер Георги Костадинов

Имамо и неколико сребрних и бронзаних медаља, али ја ћу се осврнути на две сребрне медаље, које за нас, Бугаре, блистају златним сјајем. То је сребро које је Дијана Јоргова освојила у скоку удаљ у Минхену 1972. године. И данас постоји сумња да ли је њен скок тачно измерен, јер тада није било електронског мерења а све се радило ручно, уз помоћ мерне траке.

Сребрна медаља Дијане Јоргове

Ту је и сребрна медаља Јорданке Благоеве у скоку увис, такође са олипијаде у Минхену. Бугарска скакачица савладала је висину задату за злато и удаљила се од поља када је одједном летвица пала, због чега јој је са прескочених 1.88 цм припало сребро.“

Спортска одличја Јорданке Благоеве

Годинама касније, немачко спортско издање изнело је теорију да је фотограф који се у том тренутку налазио на терену ненамерно гурнуо конструкцију.

Катја Иванов нас подсећа и на сребро златног сјаја које је гимнастичар Јордан Јовчев освојио на круговима на Олимпијским играма у Грчкој 2004. године.

А исто тако и на бронзану медаљу Красимире Гјурове, такмичарке женске кошаркашке репрезентације Бугарске, са Игара у Монтреалу 1976. г. „Те године је кошарка за жене по први пут укључена у програм и Бугарке су заузеле треће место, иза селекција Совјетског Савеза и Чехословачке.“


Бугарска је годинама била светска сила у дизању тегова, а њен први олимпијски шампион у том спорту је Нораир Нурикјан, који се окитио златом у Минхену. У Монтреалу 1976. г. поновио је свој успех из 1972. и постао једини Бугарин који је двоструки шампион у том спорту.

Дизачки појас Нораира Нурикјана

Најуспешније Олимпијске игре за Бугарску су оне з 1980. године у Москви, када је наша земља освојила чак 41 медаљу, од којих 8 златних, и заузела треће место по броју медаља.

Прочитајте још:

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Весела Крстева, БГНЕС, nsb.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Председници Фифе и Уефе присуствовали гала вечери поводом обележавања 100 година бугарског фудбала

Крајње је време да Бугарска има модеран стадион који може да буде домаћин финала европских клупских турнира. Ово је био заједнички став најважнијих људи у фудбалу – председника Фифе и Уефе – Ђанија Инфантина и Александра Чеферина, изражен на гала..

објављено 3.12.24. 09.10
Григор Димитров

Григор Димитров другу годину заредом номинован за АТП награду за спортско понашање

Најбољи бугарски тенисер Григор Димитров је номинован за АТП престижно одликовање за спортско понашање. За награду, која носи име легендарног шведског тенисера Стефана Едберга, такмичи ће се још Карлос Алкарас из Шпаније, Каспер Руд из..

објављено 26.11.24. 11.34

Полумаратон затвара центар Бургаса у недељу

На првом Бургаском полумаратону, који ће се одржати ове недеље, 24. новембра, учествоваће 1.000 учесника. Манифестација ће окупити аматере и професионалце различитих узраста који ће се такмичити на три дистанце – 1 км, 10,5 км и 21 км...

објављено 23.11.24. 07.15